Привредна елита у Југославији и Бугарској 1958-1965

Abstract

Докторска дисертација се бави мало истраженом темом привредних руководилаца у периоду 1958-1965. на примерима Југославије и Бугарске. Формирањe и развој онога што смо дефинисали као привредна елита, а чији појам смо увели ради лакше анализе и разумевања прожимања политике и привреде у политичко-економским системима који су се одликовали високом концентрацијом моћи у рукама малог броја људи. Рад покушава да дефинише у каквој политикој средини су деловали припадници привредне елите, које су биле њихове идеје. Које су биле њене препреке и са каквим успехом су се носили са изазовима реформисања централно-планског привредног система у земљама које су вековима заостајале за земљама развијеног Запада. Дисертација обрађује хронолошки период када је већ постало јасно да постојећи систем који је замишљен као обнова земље опустошене ратом и достизања стандарда најразвијенијих земаља, доживео пораз, пре свега у виду све већег спољног дуга. Другим речима развој се у погледу технологије и кредитне политике заснивао као и у ранијим периодима. На увозу стране технологије, плаћене туђим новцем, са надом да ће се се створити привреда која ће отплатити те дугове и развити сопствену технолошку базу. Иако дисертација покрива кратак временски пеирод од непуних 10 година, наведени хронолошки оквирпредставља једно врло динамично раздобље у којем су се испољиле све слабости система са којима ће се припадници привредне елите носити до 1989. године. Главна теза дисертације ослања се на претпоставку да је у сфери приведе прагматизам комунистичке морао најпре дасе испољи, јер би у противном цела друштвено-економска структура доживела расап. Управо тај прагматизам водио је ка сличним решењима и једном континуитету у борби за модернизацијске процесе на периферији Европе. Цео процес је посматран из угла Југославије која је имала политичку независност, али не и војну и економску сигурност, док је Бугарска имала сигурност, али је то имало своју цену.

Тhe doctoral dissertation deals with a little explored topic of economic managers in the period 1958-1965 using Yugoslavia and Bulgaria as an example. Examining the formation and development of what we define as economic elite in order for better and more fruitful analysis of tangled relations within single party regimes, which nature was immense concentration of power in the hands of a small number of people. The paper tries to define in what political circumstances the members of the elite operated, what were their ideas. What were the obstacles and how successfully they were coping with the reforming centrally-planned economy in the countries which were lagging behind the West for centuries. In the chosen chronological period it already became clear that current economic system, intended to recover the land ravaged by WWI was suffering setbacks and that it needed to be remodeled or adjusted. In other words, developments in terms of technology and credit policies started to look similar to the pre WWII period, when these countries were dependent on foreign technology and loans. It was an idea to use this foreign help and create strong economy with sound technological base. Although the dissertation covers a short timeframe of less than 10 years, the chronological framework presents a very dynamic period in which all the weaknesses of the systems with which the members of the economic elite will struggle until 1989. The main thesis of the thesis relies on the assumption that the pragmatism of the Communists must have come to the fore first in the sphere of the economy, because otherwise the entire socio-economic structure would have suffered a breakdown. It was precisely this pragmatism that led to similar solutions and one continuity in the struggle for modernization processes at the periphery of Europe. However, it is interesting to examine because, Yugoslavia had grater maneuverable space since it was independent, but without military and economic security. On the other and Bulgaria had security, but it came with the cost.