Развој професионалног идентитета наставника

Abstract

Овај рад се бави професионалним идентитетом наставника, који је одређен као организована целина искустава које особа има о себи као наставнику, коју сачињавају вишеструке Ја-позиције, повезане кроз различите социјалне интеракције и контексте, а која резултира релативно међусобно усаглашеним и доследним доживљајем себе у контексту професије. Основни проблем којим се рад бави јесте утврђивање специфичности формирања и развоја професионалног идентитета наставника предметне и наставника разредне наставе (учитељи) у Србији у различитим фазама њихове каријере. Идентитет наставника је истраживан и објашњаван из угла два феноменолошка приступа: наративног и гешталтистичког. Истраживање је експлоративно и засновано на комбиновању квалитативне и квантитативне методологије. Комбиновани метод је присутан у техникама прикупљања података, њиховој обради и анализи, као и интерпретацији резултата. Основна техника за прикупљање података је индивидуални полуструктурирани интервју, у оквиру којег су коришћене технике недовршених реченица и скале самопроцене. Поступци за обраду података подразумевали су квалитативну анализу (тематска анализа и наративна анализа) и квантитативну обраду података (дескриптивни статистички показатељи и тамо где је било изводљиво Хи-квадрат тест и анализу варијансе). Укупан узорак обухвата 95 испитаника уједначено расподељених у категоријама две основне независне варијабле: фаза професионалног развоја (23 будућа наставника, 24 почетника, 24 наставника који имају 5–15 и 24 наставника са преко 25 година радног стажа у настави) и разредна/предметна настава (46 учитеља и 49 предметних наставника, од чега су 24 наставници српског језика и 25 наставници математике. Резултатима су утврђене одређене опште правилности развоја личног и професионалног идентитета наставника. Обим личног идентитета наставника је већи од обима професионалног идентитета. Садржај идентитета наставника чини прожимање самоодредница које се односе на личну, социјалну и димензију наставе/поучавања. Професионални идентитет наставника чини значајну Ја-позицију личног идентитета наставника у тридесетим и четрдесетим годинама живота, а у свим старосним групама израженији је код учитеља него код предметних наставника. Професионална идентификација и сигурност у професионалне компетенције расту са годинама радног стажа и са годинама живота, али није утврђена њихова међусобна корелација. Утврђена су два основна наративна позиционирања у аутобиографским наративима: Наставник, то је мој посао (изражено одвајање себе и посла којим се баве и описивање себе претежно кроз спољашње критеријуме прописаног понашања наставника) и Наставник, то сам ја (делимично или потпуно преклапање особе и посла). Утврђено је постојање две основне димензије развоја професионалног идентитета наставника: (1) диференцијација/интеграција и (2) унутра/споља. Диференцијација Ја-позиција и усмереност ка споља су доминантни у прве три фазе професионалног развоја и достижу врхунац у четрдесетим годинама живота, док у последњој фази превладава интеграција. Укрштањем ових димензија са добијеним основним наративним позиционирањима и њиховим комбиновањем са статусима идентитета који је развио Џејмс Марша, предложен је модел четири основна облика професионалног идентитета наставника...

The main topic of this dissertation is teachers’ professional identity (TPI) which is defined as an organized schema of experiences that a person has on oneself as a teacher and that consists of multiple I-positions connected through various social interactions and contexts, resulting in relatively coherent and consistent sense of a professional self. The main goal of this research is to determine the development of professional identity of class teachers and subject teachers in Serbia throughout different stages of their career. TPI is explored and explained through the perspective of two phenomenological approaches: narrative and gestalt. The research is exploratory and based on a mix-method approach. This combination of qualitative and quantitative approach is present in obtaining data tachniques, analysis and interpretations of the results. An individual semi-structured interview is the main data collection technique. Techniques of unfinished sentences and self-assessment scales are integral parts of the inteview. Data analysis consists of qualitative (thematic and narrative analysis) and quantitative procedures (descriptive statistics, Chi squere and ANOVA). The sample consists of 95 participants equaly distributed in categories of two main variables: stages of professional development (23 preservice teachers, 24 beggining teachers, 24 experienced teachers with 5–15 years of teaching experience and 24 teachers with over 25 years of teaching experience) and class/subject teachers (total of 46 class teachers and 49 subject teachers, half of which are Serbian language teachers and math teachers). The results suggest some general regularities in teachers’ identity development. The volume of teachers’ personal identity is wider than the volume of their professional identity. TPI consists of personal, social and teaching self-determinants. TPI is an important I-position of personal identity of teachers in their 30s and 40s, and it is more dominant in class than in subject teachers in all age groups. Professional identification and confidence in teaching competences increase with years and working experience, but it is not determined that they correlate with each other. Two basic narrative positionings in autobiographical narratives are determined: Teacher, that’s my job (separating oneself from the job, selfdescriptions are mostly formed through the external criteria of prescribed teacher behavior) and Teacher, that’s me (partial or complete overlapping of a person and his or her job). Two basic dimensions of TPI development are determined: (1) differentiation/integration and (2) inward/outward orientation. Differentiation of I-positions and outward orientation are dominant in the first three stages of professional development and they reach its peak in 40s, while, in the final stage, it is integration that prevails, along with inward orientation. By intersecting these two dimensions with obtained basic narrative positionings and combining them with James Marcia’s identity statuses, a model of four basic forms of TPI is proposed...