Кабинети чудеса у свету уметности : употреба историјских модела колекционирања у савременој уметничкој пракси

Abstract

Предмет овог истраживања је однос између баштинске и уметничке вредности, те упућивање на њихову међусобну условљеност у контексту савремене уметничке праксе која се ослања на историјске моделе колекционирања. Овако одређен предмет рада темељи се на премисама историје колекционарства, те на музеолошкој теорији вредности и интерпретативној теорији уметности. Употреба концепата и естетике кабинета чудеса, модела колекционарске праксе везаног изворно за период ренесансе, препознаје се у одређеним делима модерне и савремене уметности, те се изводе закључци о значењима овакве појаве у савременом свету уметности. Ови односи тумаче се на примерима изабраних поставки Бијенала савремене уметности у Венецији (1986; 2013) као и анализом стваралаштва за тему референтних савремених уметника у Србији (Саше Марковића Микроба, Стевана Новаковића, Владимира Перића, Драгана Папића и других)...

The subject of the following research is the relation between the heritage and artistic value with an aim to stress their coexistence in the context of contemporary art practice which is based on the historical models of collecting. This subject is formed upon the premises of the history of collecting, museological value constructing and interpretative art theory. The use of aesthetics and concepts of Wunderkammer, a model of collecting practice characteristic for the renaissance period, is recognized in particular modern and contemporary artworks. Therefore, conclusions about the signification of this notion in contemporary Art World are brought. These theoretical positions are seen through the case studies of the relevant Contemporary Art Biennials in Venice (1986 and 2013), as well as through the analyses of, for this topic relevant, works of contemporary Serbian artists (Saša Marković Mikrob, Stevan Novaković, Vladimir Perić, Dragan Papić etc.)...