Уметничка збирка Рајка Мамузића

Abstract

Збирка Рајка Мамузића је настала сакупљачким радом колекционара Рајка Мамузића у периоду након Другог светског рата. Након Мамузићевог дародавног акта 1972. године основана је Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића, чиме је ова Збирка постала доступна јавности. Откупљивањем великог броја дела уметника припадника прве генерације послератних студената Ликовне академије у Београду, Рајко Мамузић је оформио збирку савремене уметности послератног периода. Временски оквир којим се ова теза бави поклапа се са периодом друштвено-политичких промена након 1948. године, када је, напуштањем совјетске идеологије, повољно расположење према актуелним културним збивањима у западном свету подстакло развој модерног израза у југословенској уметности. Мамузићева Збирка антологијски, у оквиру генерацијске целине, окупља нека од најзначајнијих имена српске савремене уметничке праксе, који су били интегрисани у јединствен југословенски културни простор. Збирка се у континуитету попуњава од прве половине шесте деценије све до седамдесетих година XX века, често доследно пратећи развој уметничких домета заступљених уметника. Фонд Збирке је разматран кроз аналитичку поделу на целине на основу интересовања уметника за одређене ликовне поетике, концептуална или жанровска опредељења, као и узимајући у обзир меру супротстављања доминантним идеолошким и естетским конвенцијама. Позиционирањем ове Збирке у српској историји уметности, кроз интерпретацију и контекстуализацију појединачних уметничких дела са становишта савремених методолошких интервенција утврђује се њен значај као дела наслеђа српске уметности друге половине ХХ века.

The collection of Rajko Mamuzić was formed as a result of the work of collector Rajko Mamuzić in the period following the World War II. After Mamuzić signed the Gift Contract, The Gallery of Fine Arts – Gift Collection of Rajko Mamuzić was founded in 1972, which made this museum’s art available to the public. By collecting a large number of artworks from members of the first generation of post-war artists that graduated from the Academy of Arts in Belgrade, Rajko Mamuzić formed the collection of contemporary art of post-war period. Historical time frame considered in this thesis corresponds to the period of socio-political changes after 1948, when, due to the abandonment of the Soviet ideology, the favorable attitude towards current cultural tendencies of the West instigated the development of modern expression in Yugoslav art. Mamuzić’s Collection includes, anthologically and within a generational whole, some of the most relevant artists of Serbian contemporary art practice, that were integrated in a joint Yugoslav cultural space. The Collection was being completed from the first half of the 1950s until the 1970s, often consistently representing the range of artistic extent of represented authors. The content of the Collection is viewed through analytical division into units in accordance with the interests of the artists in specific poetic, concept or genre, as well as in relation to the measure of dissimilitude toward the dominant ideological and esthetic conventions. By positioning the Collection within Serbian art history, through interpretation and contextualization of individual works of art from the standpoint of contemporary methodological interventions, it can be evaluated as part of Serbian artistic heritage from the second half of the 20th century.