Uloga smisla za humor u subjektivnom blagostanju

Abstract

Osnovno pitanje ovog istraživanja se može formulisati na sledeći način: da li adolescenti sa izraženim smislom za humor ispoljavaju i viši nivo subjektivnog blagostanja? Smisao za humor je određen kao klaster osobina koji obuhvata karakteristike koje se tiču individualnih razlika u ponašanjima vezanim za humor kao što su produkcija humora, razumevanje i doživljavanje humora važnim (engl. humor appreciation; Martin, 1998; Ruch & Hofmann, 2012). Subjektivno blagostanje je definisano preko tripartitnog Dinerovog modela subjektivnog blagostanja i to kroz: često doživljavanje pozitivnog afekta, retko doživljavanje negativnog afekta i zadovoljstvo životom (Diener, 1984; 2012). Ovim istraživanjem je ispitivano kakva je povezanost između smisla za humor i indikatora subjektivnog blagostanja i da li na tu vezu utiču stilovi humora i osobine ličnosti. Takođe, ispitivana je i moderatorska uloga smisla za humor na povezanost između broja negativnih životnih događaja i subjektivnog blagostanja. U istraživanju su kao mera smisla za humor korišćene samoprocena i procena od strane drugih. Činjenica da humor predstavlja izuzetno poželjnu karakteristiku u okviru self koncepta i da većina ljudi veruje da je njihov smisao za humor u najmanju ruku prosečne vrednosti (Allport, 1961; Lefcourt & Martin, 1986) navela je na odluku o korišćenju dva načina procene. Takođe, različiti autori ukazuju na socijalnu prirodu smisla za humor kao i na to da se najčešće javlja spontano u interpersonalnim relacijama (npr. Martin, 1998). Istraživanje je sprovedeno na uzorku srednjoškolaca (357 devojaka i 172 mladića). Prosečna starost uzorka iznosi 17.36 (SD = .64), raspon godina od 15 do 20. Na osnovu spiskova sa imenima učenika iz svih razreda, koji su prikupljeni uz pomoć školskih psihologa, pristupljeno je sastavljanju Skale procene smisla za humor (SzH). Svaki učenik je u okviru svoje baterije testova popunjavao SzH skalu sastavljenu od imena svih učenika njegovog razreda i četvorostepene skale procene. U okviru pomenute skale, svaki učenik je procenjivao i stepen svog smisla za humor. Od instrumenata, uz SzH skalu, korišćeni su: Satisfaction with Life Scale (SWLS; Diener, Emmons, Larsen, & Griffin, 1985); Scale of Positive and Negative Experience (SPANE; Diener et al., 2009); Humor Style Questionnaire (HSQ; Martin et al., 2003); Big Five Inventory (BFI; John & Srivastava, 1999); Skala depresivnosti, preuzeta iz Depression, Anxiety and Stress Scale (DASS-21; Lovibond & Lovibond, 1995) i Serbian Life Events Check-List-Adolescent Form (SLEC-AF; Gavrilov-Jerković, Jovanović, Žuljević, & Brdarić, 2012). Rezultati istraživanja su pokazali da postoji pozitivna povezanost između smisla za humor i subjektivnog blagostanja, da samoporažavajući stil umanjuje jačinu date povezanosti, da ekstraverzija i savesnost pojačavaju njihovu povezanost, dok otvorenost umanjuje jačinu date povezanosti. Takođe je utvrđeno je da samopomažući stil humora predstavlja značajan protektivan činilac u relaciji između broja negativnih životnih događaja i subjektivnog blagostanja. Dodatno, nalazi su ukazali na jaču povezanost smisla za humor sa indikatorima blagostanja kada je kao mera korišćena procena od strane drugih. U teorijskom smislu, dobijeni rezultati pomažu objašnjenju nedosledne uloge smisla za humor u subjektivnom blagostanju. Sa praktičnog stanovišta, nalazi dobijeni u ovom istraživanju mogu pomoći unapređenju programa vezanih za razvoj strategija prevladavanja i jačanju psiholoških resursa pojedinca.