Модел за дефинисање карактеристика токова путника на линији јавног градског транспорта путника

Abstract

Јавни градски транспорт путника је подсистем града који служи остваривању низа циљева, а пре свих обезбеђивања мобилности свих становника. Оптимизација структуре и функционисања урбаних средина и њихових транспортних система је веома сложен и одговоран задатак са далекосежним последицама у свим сферама живота његових становника. Структура и величина система јавног градског транспорта путника директно зависи од транспортних потреба и транспортних захтева корисника који су у различитим карактеристичним часовима у току дана, данима и сезонама, различити по обиму и по интензитету. Може се рећи да транспортни захтеви представљају кључни фактор од утицаја на процес оптимизације свих ангажованих ресурса у систему (инфраструктуру мреже линија, возила, запослене, финансије, транспортне капацитете итд.). Усклађивање транспортне понуде са транспортним захтевима подразумева континуирани реинжењеринг структуре и функционисања система, чија је циљна функција усмерена на побољшање ефикасности и ефективности система. Кроз оригинални модел расподеле прихода између власника тржишта транспортних услуга (органа локалне управе) и оператора, у оквиру рада приказано је како контрола праћења обима реализованих транспортних захтева може утицати на одрживост система у целини. Познајући природу понашања транспортног система у условима реалног функционисања, велики број унутрашњих и спољних фактора изазива различите поремећаје који се пројектују на поузданост и стабилност пружања транспортне услуге. У oквиру рaдa дeфинисaна је оригинална методологија за утврђивање и квантификацију утицаја најзначајнијег динамичког елемента (реализованог интервала) на транспортне захтеве (проток путника). Методологија је успешно тестирана на линијама из реалног система јавног градског транспорта путника у Београду. Фексибилност се огледа и у чињеници да примена методологије није условљена степеном техничко-технолошке развијености система и начином формирања базе података о основним карактеристикама линије.На основу анализа односа и међусобног утицаја елемената функционисања и транспортних захтева на линији јавног градског транспорта путника на микро нивоу, односно на нивоу линије, поласка и возила, дефинисан је модел за утврђивање карактеристика транспортних захтева засноване на репрезентативним узорцима података добијених применом специјалних метода транспортног инжењеринга у реалном систему јавног градског транспорта путника. Развој модела подстакнут је и чињеницом да у реалним сложеним системима са стохастичком променом стања, какав је систем јавног градског транспорта путника, проста експанзија множењем вредности параметра добијене из узорка са обрнутом вредношћу фактора избора елемената у узорку, не гарантује увек оптималне резултате...

Urban public passenger transport is a subsystem of a city that serves to achieve a number of goals, and above all to ensure the mobility of all inhabitants. Optimizing the structure and functioning of urban areas and their transport systems is a very complex and responsible task with far-reaching consequences in all spheres of life of its inhabitants. The structure and size of the public passenger transport system is directly dependent on the transport needs and demands, which are different in volume and intensity in different periods within day, characteristic days and seasons. Transport demands are a key factor influencing the process of optimizing all input resources in the system (network infrastructure, vehicles, employees, finance, transport capacities, etc.). The harmonization of transport supply with transport demand implies continuous reengineering of the structure and functioning of the system, whose target function is to improve the efficiency and effectiveness of the system. Through the original revenue distribution model between the owner of the transport market (local government bodies) and operators, the work shows that the control of the monitoring of the volume of realized transport demand can affect the sustainability of the system as a whole. Knowing the nature of the transport system's behavior under real-life conditions, a large number of internal and external factors cause different distortions that are projected on the reliability and stability of the provision of transport services. In this dissertation, the original methodology for determining and quantifying the influence of the most important dynamic element (realized interval) on the transport requirements (flow of passengers) is defined. The methodology has been successfully tested on lines in real urban public passenger transport system in Belgrade. Feasibility is also reflected in the fact that the application of the methodology is not conditioned by the level of technical and technological development of the system. Based on the analysis of the relationship and the interaction between the elements of functioning and transport demand at the micro level, that is, at the level of the line, departure and vehicles, a model for determining the characteristics of transport demand based on representative data samples obtained using special methods of transport engineering in the real system of public transport of passengers is defined. The development of the model is also prompted by the fact that in real complex systems with a stochastic changes, such as the urban public passengers transport system, a simple expansion by multiplying the value of a parameter derived from a sample with a reverse value of the selection factors does not always guarantee optimal results...