Uticaj globalizacije na naučnu politiku i naučnoistraživački rad u Srbiji: vrednosti, diskursi i institucije

Abstract

Predmet ovog istraživanja je uticaj procesa globalizacije na naučnu politiku i naučnoistraživački rad u Srbiji. Globalizacija je proces koji ukazuje na rastuću međuzavisnost različitih delova sveta: počev od sporadičnih prenošenja uticaja iz jednog dela sveta u drugi, do trenutka kada se može govoriti o globalnim naučnim politikama i globalnim upravljačkim strukturama. Istraživanje polazi od kritičke paradigme i teorije svetskog sistema Imanuela Volerstina, to jest, podele sveta na centralne, poluperiferne i periferne zemlje. Unutar ove paradigme, položaj Srbije se dominantno razume kao periferni. Proces evropskih intergacija, koji je zapravo sastavni deo globalizacije i geopolitičke redefinicije svetskog sistema, u Srbiji se odvija usporeno, pri čemu Srbij ostaje na periferiji naučnih zbivanja. Uticaj globalizacije posmatra se dvostruko: s jedne strane, predmet interesovanja su globalni i evropski nadnacionalni okviri za naučne politike, a s druge, nacionalni sistem naučne politike i naučnoistraživačkog rada, koji prolazi kroz transformacije pod uticajem međunarodnih faktora. Dejstvo globalne naučne politike na nacionalnu posmatra se kroz karakteristične vrednosti, diskurse i institucije, dok vremenski okvir istraživanja obuhvata period od osamdesetih godina dvadesetog veka do savremenog doba. Polazi se od pretpostavke da je težište aktuelnih promena institucionalno. Metodološki, pristup istraživanju bazira se na kvalitativnom pristupu. Cilj istraživanja je da predstavi globalizaciju naučne politike kao promenu kroz ključna dokumenta, ali i kroz percepciju procesa od strane samih istraživača. Akteri samog procesa, odnosno istraživači, mogu pružiti relevantne informacije o konkretnim delovanjima globalizacije na naučne politike i naučnoistraživački rad u Srbiji. Stoga je sastavni deo analize upravo rezultat razgovora vođenog sa njima, o njihovom percipiranju aktuelnog procesa.