Индустрије окресаног камена у мезолиту Ђердапа

Abstract

Рад је настао из потребе за реинтерпретацијом окресане камене индустрије Ђердапског мезолита у светлу нових података добијених пројектима теренских истраживања на обе обале Дунава, савременим методама физичкo-хемијских анализа и ревизијама стратиграфија, материјалне културе и биоархеолошких остатака. Да би се добио увид у одлуке и изборе заједница и појединаца из прошлости, камени артефакти су анализирани са аспекта теорије оптималног трагања и кроз гранични модел неолитизације. Артефакти су посматрани не само са аспекта прилагођавања људског деловања на променеа у окружењу, већ и са аспекта размене предмета и добара, преношења информација и улоге у ритуалним активностима. У раду су размотрени подаци добијени новом анализом окресаних артефаката са Лепенског вира и Власца и раније објављени подаци о налазима са локалитета са обе обале Дунава. Нови подаци су прикупљани применом станд7ардне техно-типолошке анализе али у оквиру сировинских категорија, издвојених на основу макроскопских карактеристика. Први пут у Србији је обављена и анализа технике одбијања, а предузета је и просторна анализа ради увида у активности заједница у насељу...

This thesis emerged from the need for reinterpretation of the knapped stone industry of the Iron Gates Mesolithic. Namely, new data came to light, obtained by field research projects on both banks of the Danube, contemporary methods of physical and chemical analyses and revisions of stratigraphy, material culture and bio-archeological remains. In order to gain insight into the decisions and choices of communities and individuals from the past, stone artefacts were analyzed from the perspective of Optimal Foraging theory and through the ‘border model’ of neolithization. Artefacts are not only viewed as a means of adapting human activities to changes in the environment, but also as exchanged objects and goods that transmitted information and had an important role in ritual activities. The thesis analyzes data obtained by a new inspection of the knapped artefacts from Lepenski Vir and Vlasac and previously published data on findings from the sites from both banks of the Danube. New data were collected using standard techno-typological analysis within raw material categories based on macroscopic characteristics. For the first time in Serbia, an analysis of the technique of reduction was done, and a spatial analysis was undertaken to reconstruct the activities of the communities in the settlement...