Funkcija interne revizije u korporativnom upravljanju javnim preduzećima Republike Srbije

Abstract

Kada se govori o korporativnom upravljanju, prevashodno se misli na skup sistema, principa i procesa koji se primenjuju u procesu upravljanja preduzećem. Krajnje ishodište pravilnog upravljanja preduzećem, trebalo bi biti sticanje dobiti u skladu sa zakonom. Korporativno upravljanje podrazumeva adekvatnu raspodelu funkcije vlasništva, upravljanja i rukovođenja, a koja dovodi do opšteg zadovoljstva svih interesnih strana, kako internih, tako i eksternih. U situaciji kada se kao vlasnik preduzeća koje obavlja poslove od posebnog značaja pojavi Država, pitanje korporativnog upravljanja se usložnjava. Usložnjavanje se pre svega odnosi na pitanje javnog vlasništva, odnosno na pravilno korišćenje i upravljanje sredstvima koja se javnom preduzeću, na indirektan način, daju od strane poreskih obveznika. Država kao vlasnik, postavlja ključne organe javnih preduzeća, nadzorni odbor i direktora javnog preduzeća. Ispunjenje ciljeva koji se postavljaju pred javnim preduzećem, je upravo na njima. Koji su mehanizmi, koje država može koristiti u cilju kontrole ostvarenja ciljeva definisanih javnim preduzećima? Oni su dvojaki! Zakonski okvir predviđa postojanje Državne revizorske institucije (koja između ostalog kontroliše rad javnih preduzeća) i obavezu javnih preduzeća da vrše obaveznu reviziju svojih finansijskih izveštaja od strane eksternih revizora. Obe ove kontrolne funkcije su aposteriorne. Zakonski okvir, uvažavajući svetsku praksu, predvideo je da javna preduzeća u svom organizacionom sastavu imaju poseban deo koji se bavi internom revizijom. Sistem je postavljen tako da interna revizija, u svom radu, ne može primenjivati ključni princip, na kome je po svetskim standardima baziran njen rad! Princip nezavisnosti. Istraživanje sprovedeno kroz ovu disertaciju, za svoj konačni cilj, imalo je predlaganje modela koji u ishodištu, omogućuje internoj reviziji da u celosti bude nezavisna, adekvatno osposobljena i popunjena i funkcionalno nezavisna. Predloženi model, kao kruna ove disertacije, je testiran. Testiranje je sprovedeno sa ciljem, da se utvrdi da li je predloženi model primenjiv, da li se na njemu trebaju izvršiti određene dorade, ili je isti neprimenjiv. Uvažavajući definisane metode naučno–istraživačkog rada, za vreme izrade disertacije, primenjene su osnovne analitičke metode, što je vodilo primeni sintetičkih metoda, Iako sa sigurnošću nije moguće tvrditi da će predloženi model biti opšteprihvaćen, svakako će ukazati na manjkavosti postojećeg sistema i pružiti predloge za unapređenje istog!