Накнада штете настале извршењем кривичних дела против имовине

Abstract

Докторска дисертација се бави питањем накнаде штете извршењем кривичних дела против имовине. Имовина се поред живота и тела човека може посматрати као једна од највећих вредности људског друштва. Као таква, имовина је одувек уживала неки вид заштите, а сваки напад на њу изискивао је одређену врсту кажњавања за такве поступке. Међутим, заштита имовине посматрана кроз призму кривичноправне и грађанскоправне заштите у различитим историјским епохама, није увек пружана на исти начин свим лицима нити у истој мери. Предмет ове дисертације представља изучавање накнаде штете која је настала извршењем кривичних дела против имовине. Извршењем кривичног дела могу настати и одређене грађанскоправне последице, које се по правилу огледају у настанку штете, што је посебно изражено код кривичних дела против имовине, где самим извршењем кривичног дела нужно настаје и одређена материјална штета. У овим ситуацијама кривично дело истовремено представља и грађанскоправни деликт, па из тога и извире право оштећеног да поред казненог захтева постави и свој имовинскоправни захтев. Циљ истраживања јесте да се кроз теоријску анализу прати развој института накнаде штете настале извршењем кривичних дела против имовине кроз историју до данашњих дана, у нашој држави и у другим кривичноправним системима. При томе је посебан акценат стављен на анализу накнаде штете, како са аспекта кривичног права, тако и са аспекта грађанског права, а све у циљу сагледавања заштите оштећених. Из наведеног произилази и циљ који сагледава положај и улогу оштећених у кривичном поступку. У складу са предметом и циљем истраживања дефинисане су следеће хипотезе: Х1 – За највећи број кривичних дела против имовине долази до накнаде штете у парници, а не у кривичном поступку. Х2 – Број кривичних дела против имовине је у фази опадања. Х3 – Институт имовинскоправног захтева је присутан у судској пракси. Х4 – Правна решења у нашем законодавству у потпуности омогућавају накнаду штете оштећеном. Х5 – Положај оштећеног и жртве нису на исти начин регулисани у Закону о кривичном поступку. У овом раду питање накнаде штете извршењем кривичних дела против имовине анализирано је са теоријског аспекта, са аспекта легислативног регулисања у кривичном праву, са посебним освртом и на грађанско право у Републици Србији и у упоредном законодавству, као и са аспекта њене примене у судској пракси. Основне методе коришћене у раду јесу: историјски метод, нормативни метод, компаративни метод, анализа и синтеза, анализа садржаја и дескриптивни метод. Изучавање питања накнаде штете извршењем кривичних дела против имовине систематизовано је у дванаест глава, поред увода и закључка. У првој глави обрађен је историјски развој накнаде штете, од првобитне заједнице па до савремених кодификација, као и њен настанак и развој у Републици Србији. У другој глави анализиран је појам накнаде материјалне и нематеријалне штете са истицањем спорних питања, као што су круг субјеката који имају право на накнаду, облици накнаде нематеријалне штете и основи одговорности. У трећој глави анализирана је накнада штете у упоредном законодавству. Четврта глава посвећена је основним појмовима и институтима везаним за имовински криминалитет, док су у петој глави анализиране заједничке карактеристике кривичних дела против имовине, са нарочитим акцентом на поједина кривична дела против имовине према Кривичном законику РС и на основне карактеристике сваког од њих. У шестој глави анализирана је накнада штете у кривичном праву Републике Србије, а у седмој глави застарелост потраживања накнаде штете причињене кривичним делом. Положај оштећеног у кривичном поступку у англоамеричком и континенталном праву сагледани су у оквиру главе осам, док је у следећој глави, глави девет анализиран положај оштећеног у нашем праву. Нарочита пажња посвећена је одмеравању накнаде штете према вредности коју је имала за оштећеника, и то у десетој глави, а у једанаестој глави је анализиран концепт ресторативне правде. У дванаестој глави, у оквиру истраживања анализиране су судске пресуде, и то по питању политике изрицања имовинскоправног захтева у кривичном поступку за најзаступљенија кривична дела против имовине. Санкције имовинскоправног карактера присутне су већ дуго времена у нашем кривичном законодавству, али се може рећи да теоријски нису у довољној мери проучаване. Стога истичемо значај проучаване теме, као и потребу за њеним истраживањем.

Doktorska disertacija se bavi pitanjem naknade štete izvršenjem krivičnih dela protiv imovine. Imovina se pored života i tela čoveka može posmatrati kao jedna od najvećih vrednosti ljudskog društva. Kao takva, imovina je oduvek uživala neki vid zaštite, a svaki napad na nju iziskivao je određenu vrstu kažnjavanja za takve postupke. Međutim, zaštita imovine posmatrana kroz prizmu krivičnopravne i građanskopravne zaštite u različitim istorijskim epohama, nije uvek pružana na isti način svim licima niti u istoj meri. Predmet ove disertacije predstavlja izučavanje naknade štete koja je nastala izvršenjem krivičnih dela protiv imovine. Izvršenjem krivičnog dela mogu nastati i određene građanskopravne posledice, koje se po pravilu ogledaju u nastanku štete, što je posebno izraženo kod krivičnih dela protiv imovine, gde samim izvršenjem krivičnog dela nužno nastaje i određena materijalna šteta. U ovim situacijama krivično delo istovremeno predstavlja i građanskopravni delikt, pa iz toga i izvire pravo oštećenog da pored kaznenog zahteva postavi i svoj imovinskopravni zahtev. Cilj istraživanja jeste da se kroz teorijsku analizu prati razvoj instituta naknade štete nastale izvršenjem krivičnih dela protiv imovine kroz istoriju do današnjih dana, u našoj državi i u drugim krivičnopravnim sistemima. Pri tome je poseban akcenat stavljen na analizu naknade štete, kako sa aspekta krivičnog prava, tako i sa aspekta građanskog prava, a sve u cilju sagledavanja zaštite oštećenih. Iz navedenog proizilazi i cilj koji sagledava položaj i ulogu oštećenih u krivičnom postupku. U skladu sa predmetom i ciljem istraživanja definisane su sledeće hipoteze: H1 – Za najveći broj krivičnih dela protiv imovine dolazi do naknade štete u parnici, a ne u krivičnom postupku. H2 – Broj krivičnih dela protiv imovine je u fazi opadanja. H3 – Institut imovinskopravnog zahteva je prisutan u sudskoj praksi. H4 – Pravna rešenja u našem zakonodavstvu u potpunosti omogućavaju naknadu štete oštećenom. H5 – Položaj oštećenog i žrtve nisu na isti način regulisani u Zakonu o krivičnom postupku. U ovom radu pitanje naknade štete izvršenjem krivičnih dela protiv imovine analizirano je sa teorijskog aspekta, sa aspekta legislativnog regulisanja u krivičnom pravu, sa posebnim osvrtom i na građansko pravo u Republici Srbiji i u uporednom zakonodavstvu, kao i sa aspekta njene primene u sudskoj praksi. Osnovne metode korišćene u radu jesu: istorijski metod, normativni metod, komparativni metod, analiza i sinteza, analiza sadržaja i deskriptivni metod. Izučavanje pitanja naknade štete izvršenjem krivičnih dela protiv imovine sistematizovano je u dvanaest glava, pored uvoda i zaključka. U prvoj glavi obrađen je istorijski razvoj naknade štete, od prvobitne zajednice pa do savremenih kodifikacija, kao i njen nastanak i razvoj u Republici Srbiji. U drugoj glavi analiziran je pojam naknade materijalne i nematerijalne štete sa isticanjem spornih pitanja, kao što su krug subjekata koji imaju pravo na naknadu, oblici naknade nematerijalne štete i osnovi odgovornosti. U trećoj glavi analizirana je naknada štete u uporednom zakonodavstvu. Četvrta glava posvećena je osnovnim pojmovima i institutima vezanim za imovinski kriminalitet, dok su u petoj glavi analizirane zajedničke karakteristike krivičnih dela protiv imovine, sa naročitim akcentom na pojedina krivična dela protiv imovine prema Krivičnom zakoniku RS i na osnovne karakteristike svakog od njih. U šestoj glavi analizirana je naknada štete u krivičnom pravu Republike Srbije, a u sedmoj glavi zastarelost potraživanja naknade štete pričinjene krivičnim delom. Položaj oštećenog u krivičnom postupku u angloameričkom i kontinentalnom pravu sagledani su u okviru glave osam, dok je u sledećoj glavi, glavi devet analiziran položaj oštećenog u našem pravu. Naročita pažnja posvećena je odmeravanju naknade štete prema vrednosti koju je imala za oštećenika, i to u desetoj glavi, a u jedanaestoj glavi je analiziran koncept restorativne pravde. U dvanaestoj glavi, u okviru istraživanja analizirane su sudske presude, i to po pitanju politike izricanja imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku za najzastupljenija krivična dela protiv imovine. Sankcije imovinskopravnog karaktera prisutne su već dugo vremena u našem krivičnom zakonodavstvu, ali se može reći da teorijski nisu u dovoljnoj meri proučavane. Stoga ističemo značaj proučavane teme, kao i potrebu za njenim istraživanjem.

The doctoral dissertation deals with the issue of compensation for damages caused by the commission of criminal offenses against property. In addition to human life and body, property appears as one of the greatest value of human society. Therefore, the property has always been protected and the attack on it severely punished. However, the criminal-law protection of property, viewed through different historical epochs, has not always been provided to the same way to all persons and in the same extent. The subject of this dissertation is the study of compensation for damages caused by the commission of criminal offenses against property. The perpetration of a criminal offense may also result in certain civil-law consequences, which are usually reflected in the occurrence of the damage, which is especially evident in criminal acts against property, where the commission of a criminal act necessarily causes certain material damage. In these situations, the criminal offense is simultaneously a civil law suit, from which the right of the injured party to obtain a property claim in addition to the criminal claim ensues. The aim of the research is to follow the theoretical analysis of the development of the institute of compensation for damages caused by the commission of criminal acts against property throughout the history to date, in our country and in other criminal justice systems. In doing so, we put special emphasis on the analysis of damages from both the aspect of criminal law and the aspect of civil rights, with the aim of protecting the victims. An objective that looks at the position and the role of the victims in the criminal proceedings derives from the above. The hypotheses used in this paper are: H-1 For the greatest number of crimes against property, compensation for damages is carried out in a civil procedure rather than in criminal proceedings. H-2 The number of offenses against property is in the phase of decline. H-3 Institute of property lawsuit is present in judicial practice H-4 The existing legal solutions are fully providing compensation for damages to the injured party. H-5 The position of the injured party and the victim are not regulated in the same way in the Criminal Procedure Code. In this paper we analyzed the issue of compensation for damages by the commission of criminal offenses against property from a theoretical point of view, from the aspect of legislative regulation in criminal law, with a special emphasis on civil law both in the Republic of Serbia and in comparative legislation and in terms of its application in court practice. The basic methods we used in our work are: historical method, normative method, comparative method, analysis and synthesis, content analysis and descriptive method. We have systematized the studies of the issue of compensation for damages by committing criminal acts against property into twelve chapters, in addition to the introduction and the conclusion. In the first chapter we have dealt with the historical development of damage compensation, from the original community to modern codification, as well as its emergence and development in the Republic of Serbia. In the second chapter we analyzed the concept of compensation for material and non-pecuniary damages along with highlighting contested issues, such as the circle of subjects entitled to compensation, forms of compensation for non-pecuniary damage and the basis of liability. In the third chapter, we analyzed the compensation for damages in comparative legislation. In the fourth chapter, we analyzed the common characteristics of criminal offenses against property, with particular emphasis on certain criminal offenses against property according to the RS Criminal Code and the basic characteristics of each of them. In Chapter 6, we analyzed the compensation for damages in the criminal law of the Republic of Serbia, and in the seventh chapter, the statute of limitations on claims for damages caused by the criminal offense. We examined the position of the injured party in the criminal procedure in Anglo-American and Continental law within the eighth chapter, while in the next chapter we analyzed the position of the injured party in our law. We paid special attention to determining the compensation for damages according to the value it had for the injured party in the tenth chapter, and in the eleventh chapter we analyzed the concept of restorative justice. In the twelfth chapter, we analyzed all court rulings regarding the property damage claims made in the criminal procedures for the most common crimes against property. Sanctions of property law have been present for a long time in our criminal legislation, but it can be said that they have not been sufficiently studied theoretically. Therefore, we emphasize the importance of the studied topic , as well as the need for its research.