Човек у ери трансхуманизма и нових медија

Abstract

Нужност бављења овом темом сматрамо хуманистичким активизмом чија неопходност присуства постаје све акутнија. У раду ћемо се, кроз естетичке теорије, дотицати битних тачака за нашу тезу. Она се заснива на нужности увођења медијске писмености у јавни простор, а нарочито у образовни систем. Последице које примећујемо недостатком медијске писмености подсећају нас на кугу XXI века. Перфидним поступком или последично, медији код већине реципијената изазивају стање неверице због таквог посматрања ствари. Наиме, задирање медија у људско несвесно, стереотиповање несвесног, појава масовног стереотипа у лику „глобалногчовека” отвара битне онтолошке теме. Слобода као основно људско право, а сада такође и медијски стереотип у интересу новца, је ни мање ни више, по нашем мишљењу, у историјској позицији. Слобода као циљ медијског образовања никада за изазов није имала посредовану реалност или привид. Овакав производ „слике” пребацује тему у поље уметности, са циљем промишљања могућих алтернативних решења. Медиј скулптуре ће нам помоћи да промишљамо људско несвесно. Виталистичким поступком, градимо везу између медија и колективно несвесног. Преводећи традиционални поступак у алтернативно значење. Оптимизација човека трансхуманим поступком отвара еру пост-постмодерне у којој промишљамо алтернативне, субверзивне поступке (традиционалне-скулпторске), у циљу покретања дијалога тема: негативан утицај мас медија, новац у медијима, трансхуманизам, као круцијално питање данашњице које стоји између човека и слободе мишљења.