Сценографија у филму епоха - Од колективног сећања до индивидуалног израза
Abstract
Scenografija u filmu epoha je prostorno-likovni prikaz kolektivnog sećanja. Ona se oslanja na moja iskustva u radu na filmovima koji se mogu podvesti pod ovu odrednicu. Iako ovaj ternim često obuhvata filmove davno prošlih vremena, epohom definišemo razdoblja koja mogu biti prošla, sadašnja, pa i buduća. Ovaj umetničko-istraživački rad bavi se periodom od 1947. do 1992. godine na prostorima bivše Ju-goslavije kroz scenografiju u filmovima Ničije dete i Bićemo prvaci sveta.
Predmet mog umetničkog projekta jeste filmska scenografija kao prostorno predstavljanje kolektivnog sećanja na određeni događaj ili vreme. Vizuelnim sećanjima ustupamo dominantno mesto u prizivanju prošlosti. U simbiozi istorije i pamćenja, u studijama sećanja Morisa Albvaša prepoznajem i otkrivam granicu pamćenja i sećanja, koja preplitanjem nestaje i formira osnovu istraživačkog postupka u građenju prošlog vremena. Vizuelna sećanja, protkana biografskim i istorijskim, postaju kolektivna, koja se pak vremenom me...