Примена концепта вредности при ризику на тржиштима у настајању у контексту базелских стандарда

Abstract

Како би се испитале могућности примене концепта вредности при ризику на тржиштима у настајњу, у дисертацији је извршено тестирање апликативности модела вредности при ризику на тржиштима капитала у настајању Србије, Румуније, Бугарске и Црне Горе, у контексту задовољавања правила валидности модела вредности при ризику, дефинисана од стране Базелског комитета за супервизију банака. Тачније, у дисертацији је извршено тестирања апликативности шест модела вредности при ризику како би се одговорило на питање да ли модели који се заснивају на 2 претпоставци о идентичној и независној дистрибуцији приноса (IID) (основни и изведени модели), као и модели који су засновани на једноставним техникама за моделирање волатилности, могу поуздано да се користе на тржиштима која су предмет проучавања у овом раду. Тестирани модели су варијанса-коваријанса, RiskMetric модел и четири модела историјске симуације: стандардни модел историјске симулације (HS), модел огледала историјске симулације (MHS), филтрирани модел историјске симулације (FHS) и динамични модел историјске симулацтије (DHS). Реч је о најпознатијим и најчешће коришћеним моделима вредности при ризику. Поред ових модела извршено је тестирање и новог полупараметарског модела, ARMA(p,q)-GARCH(p,q)MHS, који је развијен у дисертацији, како би се одговорило на питање да ли овај модел генерше супериорније процене ризика у односу на претходно поменуте модела вредности при ризику. За тестирање валидности модела коришћени су дневни логаритамски приноси берзанских индекса: Belexline (Србија), Sofix (Бугарска), BET (Румунија), Monex (Црна Гора). Процене VaR тржишних индекса вршиле су се дневно за холдинг период од једног дана, на узорку од 500 дана података, за период од фебруара 2014. до фебруара 2017. године и то за ниво поверења 99%. За тестирање валидности модела, коришћени су Kupiec-ов и Christoffersen-ов модел, као и Doufor Монте Карло тест технике. Резултати истраживања указују да је на овим тржиштима услед пристуства ARCH ефекта и значјаног одступања од претпоставке нормалности дистрибуције приноса, боље користи непараметарске моделе вредности при ризику који могу дa кооптирају дебеле репове, него параметарске моделе који се заснивају на једноставним техникама безусловне (VCV модел) и условне волатилности (RM модел). Резултати тестрања модела, такође, указују да примена динамичног модела историјске симулације доприноси значајном унапређењу апликативности историјске симулације на тржиштима у настајању, као и да 3 употреба новог полупараметарског модела, који је развијен у дисертацији, генерише супериорније процене вредности при ризику на изабраним тржишима капитала у односу на традиционалне и широко коришћене моделе вредности при ризику.

Kako bi se ispitale mogućnosti primene koncepta vrednosti pri riziku na tržištima u nastajnju, u disertaciji je izvršeno testiranje aplikativnosti modela vrednosti pri riziku na tržištima kapitala u nastajanju Srbije, Rumunije, Bugarske i Crne Gore, u kontekstu zadovoljavanja pravila validnosti modela vrednosti pri riziku, definisana od strane Bazelskog komiteta za superviziju banaka. Tačnije, u disertaciji je izvršeno testiranja aplikativnosti šest modela vrednosti pri riziku kako bi se odgovorilo na pitanje da li modeli koji se zasnivaju na 2 pretpostavci o identičnoj i nezavisnoj distribuciji prinosa (IID) (osnovni i izvedeni modeli), kao i modeli koji su zasnovani na jednostavnim tehnikama za modeliranje volatilnosti, mogu pouzdano da se koriste na tržištima koja su predmet proučavanja u ovom radu. Testirani modeli su varijansa-kovarijansa, RiskMetric model i četiri modela istorijske simuacije: standardni model istorijske simulacije (HS), model ogledala istorijske simulacije (MHS), filtrirani model istorijske simulacije (FHS) i dinamični model istorijske simulactije (DHS). Reč je o najpoznatijim i najčešće korišćenim modelima vrednosti pri riziku. Pored ovih modela izvršeno je testiranje i novog poluparametarskog modela, ARMA(p,q)-GARCH(p,q)MHS, koji je razvijen u disertaciji, kako bi se odgovorilo na pitanje da li ovaj model generše superiornije procene rizika u odnosu na prethodno pomenute modela vrednosti pri riziku. Za testiranje validnosti modela korišćeni su dnevni logaritamski prinosi berzanskih indeksa: Belexline (Srbija), Sofix (Bugarska), BET (Rumunija), Monex (Crna Gora). Procene VaR tržišnih indeksa vršile su se dnevno za holding period od jednog dana, na uzorku od 500 dana podataka, za period od februara 2014. do februara 2017. godine i to za nivo poverenja 99%. Za testiranje validnosti modela, korišćeni su Kupiec-ov i Christoffersen-ov model, kao i Doufor Monte Karlo test tehnike. Rezultati istraživanja ukazuju da je na ovim tržištima usled pristustva ARCH efekta i značjanog odstupanja od pretpostavke normalnosti distribucije prinosa, bolje koristi neparametarske modele vrednosti pri riziku koji mogu da kooptiraju debele repove, nego parametarske modele koji se zasnivaju na jednostavnim tehnikama bezuslovne (VCV model) i uslovne volatilnosti (RM model). Rezultati testranja modela, takođe, ukazuju da primena dinamičnog modela istorijske simulacije doprinosi značajnom unapređenju aplikativnosti istorijske simulacije na tržištima u nastajanju, kao i da 3 upotreba novog poluparametarskog modela, koji je razvijen u disertaciji, generiše superiornije procene vrednosti pri riziku na izabranim tržišima kapitala u odnosu na tradicionalne i široko korišćene modele vrednosti pri riziku.

In order to examine the possibilities of applying the value at risk concept in emerging markets, in the dissertation it was examined the applicability of the value at risk models on capital markets in the emerging markets in countries of Serbia, Romania, Bulgaria and Montenegro, in the context of meeting the rules of validity of the value at risk model, defined by the Basel Committee for Supervision of Banks. More precisely, in the dissertation, the applicability testing of six risk models was performed in order to answer whether the models based on 5 the assumption of identical and independent distribution of yield (IID) (basic and derived models), as well as models based on simple techniques for modeling volatility, can be reliably used in the markets that are the subject of study in this paper. The tested models are the Variance-covariance moel, the RiskMetric model and four models of the historical simulation: the standard model of historical simulation (HS), the historical simulation model of the historical simulation (MHS), the filtered historical simulation model (FHS) and the dynamic model of historical simulation (DHS). These are the most well-known and most frequently used models of value at risk. In addition to these models, the testing of the new semi-parametric ARMA (p, q) -GARCH (p, q) MHS model was carried out and developed in the dissertation, to answer the question of whether this model generates superior risk assessments in relation to the previous mentioned value model at risk. The daily logarithmic yields of stock exchange indexes were used to test the validity of the model: Belexline (Serbia), Sofix (Bulgaria), BET (Romania), Monex (Montenegro). Estimates of VaR market indexes were carried out daily for a holding period of one day, on a sample of 500 days of data, for the period from February 2014 to February 2017, for a confidence level of 99%. To test the validity of the model, Kupiec's and Christoffersen's models, as well as the Doufor Monte Carlo test technique were used. Due to the presence of the ARCH effect and the significant deviation from the assumption of normal yield distribution the results of the research indicates that in these markets it is better to use non-parametric value at risk models that can co-opt fat tail, rather than parametric models based on simple unconditional (VCV model) and conditional volatility (RM model) models. The results of the testing of the model also indicate that the application of the dynamic model of historical simulation contributes to a significant improvement in the applicability of historical simulation in the emerging markets, and that the use of the new semi-parametric model developed in the dissertation generates superior risk appraisals at selected capital markets in a relationship to traditional and widely used models of value at risk