Критичка анализа рецепције стваралаштва Јохана Георга Хамана у новијој англосаксонској критици
The critical analysis of the reception of Johann Georg Hamann's oeuvre in recent Anglo-Saxon critique ; Критический анализ рецепции литературного творчества Иоганна Георга Гамана в недавней англосаксонской критике
Author
Cvijanović, Vedran M.
Mentor
Loma, MiodragCommittee members
Grubačić, SlobodanPetrović, Novica
Metadata
Show full item recordAbstract
Предмет овог рада је критичка анализа пет одабраних англосаксонских
научних монографија о Јохану Георгу Хаману, осамнаестовековном немачком
писцу. Реч је о научним огледима аутора Џејмса О’Флахертија, Исаије Берлина,
Гвен Грифит-Диксон, Роберта Алана Спарлинга и Џона Беца. Монографије ових
аутора, које су објављиване од друге половине 20. па све до 21. века, представљају
монументалну обнову англосаксонског интересовања за Хамана, будући да су
управо оне дале огроман допринос тумачењу текстова овог немачког писца. Својим
егзегетичким поступцима и обиљем превода његових радова и њихових делова –
представиле су оне овог немачког писца глобалном академском аудиторијуму.
Хаман је просветитељски мислилац који је писао фрагментарно и
елиптично, користећи се притом многобројним стилским поступцима и цитатима
како би сакрио смисао својих кратких текстова. Стога је савремени читалац
принуђен да се претходно упозна са критикама Хамановог дела, како би стекао
чврсту филолошку подлогу за разумевање... веома захтевних списа овог немачког
мислиоца. Управо ова чињеница, као и Хаманова готово потпуна анонимност
унутар домаћих академских кругова, непосредан су повод за писање овог рада.
Стога је прелиминарни циљ ове докторске дисертације приближавање Хамановог
дела српској научној сцени. Крајњи циљ овог истраживања је критичка анализа
полазних филолошких и филозофских ставова дотичних критичара и тумача
Хамановог дела. Притом се ретким покушајима деконструкције ставова немачког
писца супротстављала њихова објективна филолошка и историјска реконструкција
на основу унутрашњег смисла његових текстова. Закључно добијеним резултатима
истакнут је начин приступа Хамановој личности у новијој англосаксонској
критици, односно методе њеног увида у Хаманов поглед на свет, човека, језик и
поезију, те је, напокон, одређено њихово објективно важење и значај у оквирима
науке о књижевности. Сходно свим наведеним исходима, требало би да читав рад
послужи тачнијем упознавању Хамановог књижевнодуховног портрета.
The subject of this research is the critical analysis of the five Anglo-Saxon
scholarly monographs on the eighteenth century German writer, Johann Georg Hamann.
The designation “recent Anglo-Saxon critique” includes some of the most influential
monographs on this writer from the second half of the 20th century to the 21st century.
These are the works of the critics James O’Flaherty, Isaiah Berlin, Robert Alan Sparling,
Gwen Griffith-Dickson, and John Betz. They stimulated a major revival of Anglo-Saxon
interest in Hamann, because of their significant contributions to interpreting the difficult
writings of this German thinker. With their specific exegetical approaches and abundance
of invaluable translations of Hamann’s texts and their fragments, these monographs
properly introduce Hamann to a global academic audience.
Hamann was an Enlightener who expressed himself in fragmentary and elliptical
writing. He often utilized a plethora of literary stylistic expressions in order to conceal
...the meaning of his texts. Therefore, a contemporary reader is strongly encouraged to study
exegetical commentaries on Hamann’s life and work before attempting to read his
pamphlets. Otherwise, the reader will run into insurmountable difficulties while
attempting to understand such difficult literary fragments. This fact, as well as the one
that Hamann is virtually unknown in Serbian academic circles – are the underlying causes
of this research. Thus, among the principal aims of this work is to present Hamann’s
oeuvre to the Serbian academic community. Another primary purpose is the critical
analysis of the Anglo-Saxon authors’ initial philological and philosophical conceptions
of Hamann. Their rare attempts to deconstruct the meaning of Hamann’s writings were
critically examined and reconstructed according to an objective, philological critical
approach. The outcome of the analysis should portray the variety of methods that were
used to interpret Hamann’s life and work as well as his understanding of world, man,
language, and poetry in recent Anglo-Saxon criticism. Finally, the results were used to
indicate Hamann’s objective significance and place in literary studies. According to
projected goals and outcomes, this entire research contributes to a clear introduction to
Hamannn’s literary and spiritual portrait.