Školski sistemi Kine i Srbije iz komparativne perspektive

Abstract

Školski sistem predstavlja okosnicu celog sistema vaspitanja i obrazovanja, njegov najorganizovaniji i najsistematičniji deo (Spasenović, 2013). Kako komparativna proučavanja imaju više dimenzija, obuhvaćeno je više različitih aspekata a najviše značaja posvećeno je upoznavanju obrazovnih i društvenih aspekata. U radu je dat detaljan prikaz filozofskih, ideoloških kao i istorijskih i ekonomskih osnova obrazovanja Kine i Srbije. Sagledane su promene u obrazovnoj politici i pravci razvoja obrazovanja navedenih zemalja. Detaljno je po nivoima izložena struktura i organizacija školskih sistema Kine i Srbije, a zatim i komparacija školskih sistema Kine i Srbije po svim nivoima obrazovanja. Upoznali smo se sa odlikama vaspitno-obrazovnog procesa u Kini i Srbiji (vaspitnim stilovima, organizacijom i načinom na koji učenici uče, nastavnim metodama i oblicima rada, moralnim obrazovanjem, obrazovnim postignućima učenika i obrazovanjem nastavnika). Cilj komparacije u ovom radu bio je da ispita koje su sličnosti, a koje razlike školskih sistema Kine i Srbije. Na temelju utvrđenih sličnosti i razlika školskih sistema Kine i Srbije težili smo da pronađemo načine unapređenja našeg školskog sistema. Otkrivene sličnosti tiču se kako trenutnog stanja obrazovanja u ove dve zemlje, tako i nacionalnih strategije i planova za bližu budućnost obe zemlje. Na osnovu navedenih komparacija izvučene su mogućnosti i smernice iz školskog sistema Kine, koje mogu biti korisne za unapređenje našeg školskog sistema Srbije. Jedna od najvažnijih pouka koje možemo da izvučemo analizirajući školski sistem Kine upoređujući ga sa našim je važnost usklađenosti zajedničkih ciljeva onih koji kreiraju obrazovnu politiku i onih koji je realizuju. Isto tako, na mikro planu ta usklađenost se u Kini ogleda u tome što roditelji i škola podjednako veličaju značaj školovanja i učenja, kao i rada učenika na njihovim veštinama, sarađujući i boreći se zajedno za isti cilj. Uloga nastavnika kao dominantnog izuzetno je značajna u Kini i ona u velikoj meri određuje čitav tok nastave. Važno je da u Srbiji izgradimo kult znanja i učenja, koji imaju kineski učenici, gde učenje predstavlja pre svega veliku odgovornost, a ne obavezu koja može i ne mora de se izvrši. Učenje je u Kini samo sebi i sredstvo i cilj kojim se socijalno i ekonomski napreduje u životu. U takvom okruženju učenici neće za svoje neuspehe kriviti nastavnike, školu ili roditelje, već će se truditi da bolje i upornije rade kako bi neuspeh pretvorili u pobedu. Srbija svakako može da se ugleda na Kinu kada se govori o očuvanju nacionalnog identiteta poštovanju tradicionalnih vrednosti, uz prilagođavanje i otvorenost ka obrazovnim promenama i potrebama obrazovanja za budućnost. Ono što je otkriveno ovim komparativnim proučavanjem, a nije se moglo pretpostaviti na samom početku jeste da postoji veliki broj zajedničkih nedostataka oba školska sistema. Pre svega, potrebno je u obe zemlje kreirati uslove kako mladi ljudi iz ruralnih područja ne bi masovno napuštali svoje sredine tražeći poslove u razvijenim opštinama. Delimo iste probleme koji se tiču srednjeg stručnog obrazovanja, a to su: nedovoljna finansijska sredstva, slabi nastavnički resursi, zastareli sistemi upravljanja, neracionalni kurikulumi, kao i narušen imidž u javnosti i smanjen društveni značaj određenih zanimanja (Chai and Qiu, 2008; Niu, 2002; Qu, 2006; Wang, 2009, prema: Wang, 2013). Promene izazvane novim tehnologija, menjanje ekonomija, stvaranje i gašenje određenih radnih mesta dovodi do toga da Srbija mora da nađe put da bude konkurentna u odnosu na druge zemlje. Ta konkurentnost treba da se ogleda u korišćenju prirodnih resursa, očuvanju i obnavljanju energije, prilagođavanju tržišta globalnoj ekonomiji i trendovima, ali i u korišćenju snaga i mogućnosti koje su predočene u određenim delovima ovog rada kroz SWOT analize. U radu su osvetljene i slabosti kineskog školskog sistema, koje se najviše odnose na orijentisanost na ispite, najviše na gao-kao, nacionalni ispit za upis na fakultete, koji izaziva ogroman stres kod učenika koji ga polažu. Učenicima u Kini potrebno je dati veću mogućnost izbora na svim nivoima školovanja. Doprinos ovog rada je što nam dobijene informacije deskriptivnog karaktera mogu pomoći da iz različitih uglova sagledamo kako naš tako i kineski školski sistem. Kroz rad smo bolje upoznali sopstveni školski sistem, prepoznali njegove snage i slabosti, otvorili nove teme koje se tiču razumevanja obrazovnih problema školskih sistema Kine i Srbije. Zahvaljujući radu unapredili smo međunarodno razumevanje otkrivajući da imamo mnogo više sličnosti nego što se to može pretpostaviti na prvi pogled. Rad je pokrenuo neka nova pitanja i teme za proučavanja različitih delova školskih sistema obe zemlje i pionirski započeo i otvorio put nekim novim komparativnim proučavanjima.