Варирање особина технолошког квалитета сорти пшенице (Triticum aestivum L.)

Abstract

Увод: технолошки квалитет пшенице је сложено својство чија је детерминација јако повезана са генетичком конституцијом сорте и агроеколошким условима у којима се гаји. Циљ истраживања је изучавање карактеристика технолошког квалитета код сорти пшенице и утицаја генотипа и фактора спољашње средине на формирање технолошког квалитета. Материјал и методе: експериментално изучавање је обухватило пет сорти пшенице које су гајене у три локалитета (Сомбор, Нови Сад и Чачак) у две године експеримента. После жетве у обе године су обављене лабораторијске анализе особина квалитета семена, теста, хлеба, коришћењем лабораторијских метода (блиска инфрацрвена спектроскопија, фаринографска анализа, екстензографска анализа, миксолаб анализа, пробно печење хлеба, анализе за одређивање садржаја влажног глутена, броја падања и глутен индекса), као и савремена метода, Lab-on-a-chip капиларна електрофореза глутенских подјединица. Утицај појединих фактора и интеракције утврђен је анализом варијансе, а степен зависности између параметара је оцењен корелационом анализом. Резултати: Истраживања показују да су се сорте пшенице разликовале на основу вредности изучаваних компоненти технолошког квалитета у обе експерименталне године и на сва три локалитета. На пример сорта Победа у обе године експеримента је имала највеће вредности за особине садржај протеина (14,58%), садржај влажног глутена (32,20%), запремнине хлеба (456,11ml), садржај глијадина (59,19%) а сорта Симонида најмање вредности (10,96%; 24,60%; 410,56ml; 49,57%). Истраживања су показала да је на варирање вредности параметара технолошког квалитета утицало варирање средњих дневних температура и количина падавина, током фенофазе наливања зрна, као и утицај генотипа и интеракција генотипа и спољашње средине. Такође, резултати показују и степен зависности између појединих параметара технолошког квалитета. Сорта Рапсодија, која је имала значајно веће вредности енергије теста (85,17cm), отпор теста (349,17ЕЈ) и глутен индекс (92,94%), имала је јачи глутен, а што је нађено и код сорте НС 40С. Вредности већине параметара технолошког квалитета међу којима су стабилност теста, еластичност средине хлеба и садржај глутенина су биле веће у другој него у првој жетвеној години, док су вредности за развој теста, моћ упијања воде и Gli/Glu однос биле мање. Закључак: Установљене су разлике за вредности компоненти технолошког квалитета пшенице у зависности од сорте, локалитета и године у експерименталном изучавању. Вредности компоненти технолошког квалитета индицирају специфичност адаптације на временске услове у локалитету и години изучавања и стабилност испољавања изучаваних својстава.