Професионални стрес здравствених радника са различитим карактеристикама стресног оптерећења

Abstract

Научну, стручну али и ширу јавност све чешће окупирају испитивања везана за утицај стреса, а посебно професионалног стреса на здравствено стање људи. Стрес на раду је специфична врста стреса чији је извор у радној средини. Утврдити разлике у карактеристикама професионалног стреса и радној способности здравствених радника у установама са различитим нивоима и карактеристикама стресног оптерећења. Имајући у виду обим и концепцију истраживања, полазна претпоставка нашег испитивања, да се код здравствених радника на различитим радним местима и у различитим установама, без обзира на постојање разлике у нивоима и карактеристикама стреса, индекс радне способности неће разликовати. Истраживање је конципирано као студија пресека, а спроведено је у периоду од септембра 2014. до септембра 2015. године. године код здравствених радника које одликују различите карактеристике изложености стресу, у Здравственом центру у Косовској Митровици и Здравственом центру у Краљеву. Истраживање је спроведено анонимном применом стандардизованих ваљаних и поузданих упитника. Сви испитаници су дали писану сагласност за учешће у испитивању и добровољно попуњавали упитнике, уз потпуно испоштован критеријум анонимности. Реализација целине истраживања је спроведена помоћу упитника о основним социодемографским показатељима испитаника, упитника о стресорима на радном месту здравствених радника, упитника за одређивање индекса радне способности (Work Ability Index Questionnaire) и општег здравственог упитника (General Health Questionairre – GHQ). Анкетирано је укупно 278 здравствених радника (136 испитаника из Здравственог центра у Краљеву и 142 здравствена радника из Здравственог центра у Косовској Митровици). У истраживање је укључено 278 испитаника, 115 мушкараца (41,4%) и 163 жена (58,6%). Просечна старост испитиване популације је 44,91±10,75 година. Највећи број испитаника ради на болничком одељењу (70,9%), а мањи у амбулантама (29,1%). Сви параметри стреса су статистички значајно већи код радника запослених у Здравственом центру Косовска Митровица у односу на раднике запослене у Здравственом центру Краљево. Највеће вредности имају стресори везани за организацију и финансије (58,34±5.39 у односу на 48.66±7.93) и сменски рад (42,05±8,14 у односу на 33,36±14,20)(p<0,001). Вредности индекса радне способности (WAI скора) су статистички значајно веће код испитаника у Здравственом центру Краљево у односу на раднике Здравственог центра Косовска Митровица (39,40±4,71 у односу на 35,27±0,18) (p<0,001).Сви фактори стреса су уједначени у односу на пол, осим сменског рада који је статистички значајно већи код женске популације (p<0,001) и професионалних и интелектуалних захтева који су статистички значајно већи код мушкараца (p=0,004). Фактори стреса су уједначени између медицинских техничара и лекара, осим професионалних и интелектуалних захтева који су статистички значајно већи код лекара у односу на медицинске техничаре (p<0,001). Код лекара у два здравствена центра статистички се значајно разликују четири фактора стреса и то организација и финансије (p<0,001), јавна критика и судске тужбе (p<0,001), сукоби и комуникација на послу (p=0,002), сменски рад (p<0,001), као и укупан скор стреса (p<0,001). Сви фактори стреса су статистички значајно већи код лекара у Косовској Митровици у односу на лекаре у Краљеву. Вредности индекса радне способности, односно WAI скора, статистички су значајно веће код лекара у Краљеву у односу на лекаре у Косовској Митровица (39,61±4,63 у односу на 34,25±6,12) (p<0,001). Вредности свих фактора стресa су статистички значајно веће код медицинских техничара у Косовској Митровици у односу на Краљево (37,88±2,41 у односу на 33,83±4,17)(p<0,001). Највеће вредности фактора стреса су утврђене за организацију и финансије (53,15±4,97 у односу на 48,66±7,58) и за сменски рад (41,69±8,26 у односу на 33,39±13,94)(p<0,001). Вредности WAI скора су статистички значајно веће код медицинских техничара у Краљеву у односу на медицинске техничаре у Косовској Митровици (39,28±4,78 у односу на 36,25±3,89) (p<0,001). WAI скор је статистички значајно већи код медицинских сестара у односу на лекаре (37,88±4,64 у односу на 36,53±6,12) (p=0,044). Највеће вредности индекса радне способности, односно WAI скора, забележене су код радника који раде у две смене (38,85±5,02), затим код радника који раде само пре подне (36,56±5,15) а најмање код радника који раде у све три смене (35,29±5,20) (p<0,001). Запослени у примарној здравственој заштити имају нешто веће вредности WAI скора у односу на запослене у секундарној здравственој заштити. Испитаници који имају бар један стресни фактор чија је вредност већа од 60 на скали од 0 до 100 су имали статистички значајно нижу вредност WAI скора (36.27±4.54), односно статистички значајно мањи индекс радне способности у односу на раднике који нису имали факторе стреса са вредностима преко ове границе (37.98±5.17). Испитаници који су имали бар један стресогени фактор вредности преко 60 су чешће имали лош WAI скор, а испитаници који нису под стресом много чешће веома добар WAI скор. Резултати овог истраживања су оповргли нулту хипотезу тако да се може закључити да код здравствених радника на различитим радним местима и у различитим установама постоје разлике у нивоима и карактеристикама стреса па самим тим се и индекс радне способности битно разликује код здравствених радника на различитим радним местима и у различитим установама. Стрес утиче на радну способност тако што ниске вредности стресних фактора делују стимулативно повећавајући радну способност али само до одређене границе, после које је значајно чешћа појава лошег WAI скора. Граница изнад које се значајно чешће јавља лош WAI скор, и изнад које је индекс радне способности статистички значајно мањи, је присуство бар једног стресора чија вредност прелази 60 бодова на скали од 0 до 100 укупног скора доживљаја стресног фактора.