Евалуација метода за оцену повезаности фактора ризика и исхода из студија кохорти и анамнестичких студија: Систематски преглед са мета-анализом

Abstract

Увод: Два основна дизајна студија која се најчешће користе за оцену повезаности изложености и исхода од интереса су студије случај-контрола и кохортне студије. Студије случај-контрола су ретроспективне студије и испитаници који имају исходом од интереса (случајеви) се пореде са контролном групом испитаника који немају исход од интереса. Ретроспективно истраживач одређује који су испитаници били изложени фактору ризика. Кохортне студије су проспективне студије и посматрају једну или више група испитаника да ли развијају исход од интереса током посматраног времена. У свакој групи је могуће одредити инциденцу исхода од интереса након различитих изложености одређеном фактору. Мера повезаности изложености и исхода у студијама случај-контрола је однос шансе (OR) а у кохортним студијама је релативни ризик (RR). Циљ: Циљеви овог истраживања су: 1) Испитати слагање оцена повезаности фактора ризика и исхода у студијама случај-контрола и кохортним студијама. 2) Проценити ваљаност примене метода за оцену повезаности фактора ризика и исхода у студијама случај-контрола и кохортним студијама. Увод: Два основна дизајна студија која се најчешће користе за оцену повезаности изложености и исхода од интереса су студије случај-контрола и кохортне студије. Студије случај-контрола су ретроспективне студије и испитаници који имају исходом од интереса (случајеви) се пореде са контролном групом испитаника који немају исход од интереса. Ретроспективно истраживач одређује који су испитаници били изложени фактору ризика. Кохортне студије су проспективне студије и посматрају једну или више група испитаника да ли развијају исход од интереса током посматраног времена. У свакој групи је могуће одредити инциденцу исхода од интереса након различитих изложености одређеном фактору. Мера повезаности изложености и исхода у студијама случај-контрола је однос шансе (OR) а у кохортним студијама је релативни ризик (RR). Циљ: Циљеви овог истраживања су: 1) Испитати слагање оцена повезаности фактора ризика и исхода у студијама случај-контрола и кохортним студијама. 2) Проценити ваљаност примене метода за оцену повезаности фактора ризика и исхода у студијама случај-контрола и кохортним студијама. Резултати: Од 860 прегледаних мета-анализа, 337 (39,2%) је задовољило укључујуће критеријуме. Поједине мета-аналитичке студије су пријавиле више парова обједињених мера повезаности тако да укупан број јединица посматрања износи 508. Процена слагања мера повезаности извршена је на категоријалном и континуираном нивоу. На категоријалном нивоу постоји осредње слагање мера повезаности између студија случај-контрола и кохортних студија, kappa коефицијент 0.433 (SE=0.03). Проценат тоталног слагања износи 60.2%, делимично слагање мера повезаности има учесталост 38.8% док је тотално неслагање присутно у једном проценту случајева. За процену слагања на континуираном нивоу у погледу номиналних вредности када су обе мере, OR и RR веће од 1 и статистички значајне, OR има систематски веће вредности (p<0.001). Када су OR и RR мање од 1 и статистички значајне, RR има систематски веће вредности (p<0.05), док се номиналне вредности мера повезаности не разликују значајно када OR и RR немају статистичку значајност. Код делимичног слагања издвојене су четри категорије. 1) Када је OR већи од 1 и статистички значајан а RR нема значајност, OR има системски веће вредности (p<0.001). 2) Када је RR већи од 1 и статистички значајан а OR нема значајност, RR има системски веће вредности (p<0.05). 3) Када је OR мањи од 1 и статистички значајан а RR нема значајност, RR има системски веће вредности (p<0.001). 4) Када је RR мањи од 1 и статистички значајан а OR нема значајност, OR има системски веће вредности(p<0.05). Учесталост примене OR-а као мере повезаности у студијама случај-контрола износи 87.0%, док у кохортним студијама најучесталију примену има RR, 38.4% и HR, 31.3%. Закључци: Између студија случај-контрола и кохортних студија постоји осредње слагање мера повезаности предиктора и исхода. У 60% случајева мере повезаности из студија случај-контрола и кохортних студија имају потпуно слагање док је делимично слагање присутно у близу 40% случајева. Тотално неслагање је ретко, око једног процента, али присутно. Мере односа предиктора и исхода у студијама случај-контрола, исказаних као однос шанси, дају систематски интензивније мере повезаности у односу на релативне ризике из кохортних студија. У студијама случај-контрола и кохортним студијама у високом проценту је заступљена адекватна примена мера повезаности.