Значај кинезитерапијског третмана у превенцији падова код институционализованих старих особа

Abstract

Увод. Падови код старих, а нарочито код инститиционализованих старих особа, представљају значајан здравствени проблем због високе инциденце и компликација, па је неопходно спроводити мере превенције падова. Циљ рада. Испитати заступљеност фактора ризика за пад код институционализо- ваних старих особа и ефекат кинезитерапијског третмана, по програму ”Otago exercise programme”, на факторе ризика за пад. Метод. Рандомизована контролисана клиничка студија обухватила је 77 особа старих 65 и више година, смештених у Геронтолошком центру Ниш. Испитаници експерименталне групе (n=38) су имали кинезитерапијски третман, а испитаници контролне групе (n=39) уобичајену негу. Свим испитаницима су урађена мерења која се односе на параметре физичке функције (BBS, TUG, CRT, NGVT, дужина корака и mFIM) и психолошке факторе (GDS и FES), који представљају факторе ризика за пад. Мерења су вршена у три временска термина - на почетку истраживања, након три и након шест месеци. Резултати. Код испитаника обе групе су били присутни сви испитивани фактори ризика за пад осим mFIM-a. Након шестомесечног третмана, код испитаника експерименталне групе, сви параметри су значајно побољшани уз доказани велики ефекат терапије на факторе ризика за пад: баланс, функционалну мобилност, снагу мишића доњих екстремитета, брзину хода и дужину корака, функционалну независност, депресију и страх од пада, што у контролној групи није био случај. Закључак. Истраживање је показало да су код старих институционализованих особа били присутни сви испитивани фактори ризика за пад осим mFIM-a. Примењени кинезитерапијски третман је показао позитивне велике ефекте на све испитиване факторе ризика за пад, што указује да је ефикасан у превенцији падова код старих особа.