Korelati sportsko-rekreativnih interesovanja odraslih

Abstract

U radu je iz andragoškog ugla sagledan pojam interesovanja, različite klasifikacije, karakteristike, kao i činioci i razvoj interesovanja. Takođe je analiziran pojam sportsko-rekreativnih aktivnosti, a poseban osvrt dat je na značaj bavljenja sportsko-rekreativnim aktivnostima kod odraslih. Razmatrane su teorije koje predstavljaju moguća teorijska polazišta u radu. To su: Teorija interesovanja zasnovana na interakciji individue i okruženja (person-object theory of interest, POI), Teorija samoodređenja (SElf –determination Theory) i samorazvoj i samoefikasnot u kontekstu interesovanja odraslih. Osnovni cilj istraživanja sastojao se u ispitivanju uticaja pojedinih činilaca na sportsko-rekreativna interesovanja odraslih. Ovako formulisan cilj podrazumeva utvrđivanje veza i odnosa između ličnih (pol, godine, psihofizičko stanje, zadovoljstvo fizičkim izgledom) i situacionih varijabli (socijalni status, vrsta fakulteta, demografsko poreklo, uticaj drugih osoba, infrastruktura, uticaj nastvanika fizičkog vaspitanja), varijabli odgovora (samoefikasnost, motivacija i bavljenje fizičkim aktivnostima u detinjstvu) i teorijskih varijabli (znanja o adekvatnosti intenziteta fizičkih aktivnostim i uravnotežene ishrane na psihofizičko stanje organizma i znanja o značaju koji sport i rekreacija imaju za zdravlje) s jedne strane i sportsko-rekreativnih interesovanja, sa druge strane, kao i ukazivanje na značaj ovih nalaza za andragogiju slobodnog vremena i sportsku pedagogiju. Rezulati istraživanja ukazuju da od organizmičkih varijabli postoji značajan efekat pola i procene psihofizičkog stanja, dok starost i zadovoljstvo fizičkim izgledom nisu ostvarili značajan efekat. Kada je reč o stimulus varijablama, postoji značajan samo efekat vrste fakulteta, dok ostali prediktori (procena materijalnog statusa, dostupnost infrastrukture, veličina mesta odrastanja, mesto stanovanja tokom studiranja, vrsta fakulteta i uticaj drugih osoba na početak bavljenja sportom) nisu ostvarili značajan efekat. Kada je u pitanju povezanost između bavljenja fizičkim aktivnostima u detinjstvu i samoefikasnošću odraslih sa sportsko-rekreativnim interesovanjima, rezultati pokazuju da postoji značajan efekat učestalosti bavljenja fizičkim aktivnostima u detinjstvu, dok ostali prediktori (samoefikasnost, motivacija za bavljenje sportsko-rekreativnim aktivnostima, početak bavljenja sportsko-rekreativnim aktivnostima u detinjstvu, zadovoljstvo bavljenjem sportsko-rekreativnim aktivnostima u detinjstvu) su se pokazali kao varijable odgovora koje nisu ostvarile značajan efekat. Značajno je napomenuti da je na osnovu analize struktrue motiva za sportsko-rekreativna interesovanja, prema očekivanjima, dobijeno da motiv “održavanja i poboljšanja zdravlja” predstvalja primarni motiv u strukturi za sportsko-rekreativna interesovanja odraslih. Ispitivanjem uticaja teorijskih varijabli, dobijeno je da znanja o fizičkim aktivnostima u današnje vreme ne utiču na interesovanja za sportsko-rekreativne aktivnosti, odnosno ova nezavisna varijabla ne ostvaruje efekat na zavisnu varijablu sportsko-rekreativna interesovanja odraslih. Ispitivanjem finalnog modela iz svake grupe varijabli izdvojene su one koje ostvaruju značajne efekte. Analizom dobijenih rezultata utvrđeno je da su nezavisne varijable pol i procena psihofizičkog stanja odraslih, kao i učestalost bavljenja fizičkim aktivnostima u detinjstvu dominantni prediktori sportsko-rekreativnih interesovanja odraslih. Korelacije između informisanosti u oblasti sporta i praćenja sportskih događaja i tri nivoa fizičkih aktivnosti su niske, pri čemu je značajna korelacija samo između informisanosti i praćenja sporta i učestalošću bavljenja intenzivnom aktivnošću. Ukupni skor na fizičkim aktivnostima je, takođe, značajno povezan sa informisanošću odraslih u oblasti sporta i praćenju sportskih događaja. Prilikom ispitivanja uticaja nastavnika fizičkog vaspitanja na početak bavljenja sportsko-rekreativnim aktivnostima u odnosu sa trenutnim fizičkim aktivnostima odraslih, dobijeno je da procena uticaja nastavnika na početak bavljenja sportom nije značajno povezana sa sportsko-rekreativnim interesovanjima odrasliih. Rezultati pokazuju da postoji značajna korelacija samo u odnosu na informisanost odraslih u oblasti sporta i praćenje sportskih događaja, dok povezanost sa fizičkom aktivnošću nije značajna. Dobijeni rezultati ukazuju na značaj promocije zdravog životnog stila i celoživotne fizičke aktivnosti. Takođe neophodno je povećati uticaj škole i nastavnika fizičkog vaspitanja, pre svega kroz planove i programe za Osnovne i Srednje škole, ali i kroz ponovno uvođenje fizičkog vaspitanja na fakultete. Uz pedagoški optimizam i veru u vaspitanje i obrazovanje sportsko-rekreativna interesovanja mogu da budu aktivirana u detinjstvu i zadržana do odraslog doba.