Потенцијал рекомбинантних протеина пљувачке крпеља Ixodes ricinus (Linnaeus, 1758) за детекцију специфичних антитела као маркера убода крпељa

Abstract

Процена изложености крпељима је значајна у епидемиолошким студијама обољења чије узрочнике преносе крпељи, а потврда убода крпеља је важна за њихову дијагностику. У овом раду су испитана три протеина пљувачке, PA107, AV422 и калретикулин (CAL), крпеља Ixodes ricinus, медицински најзначајније врсте у Европи, у контексту употребе за детекцију специфичних антитела у серуму домаћина, као маркера убода. Анализа варијабилности њихових секвенци је указала на високу конзервираност сва три протеина, при чему се PA107 показао као најконзервиранији. С обзиром на убиквитарну заступљеност CAL код еукариота, даљи фокус у овој студији је био на PA107 и AV422, као протеинима који су специфични за крпеље и чији хомолози су први пут анализирани код врсте Ixodes ricinus. Испитивана је реактивност серума експерименталних животиња, пацова, на којима су храњене ларве Ixodes ricinus или Dermacentor reticulatus, са рекомбинантним формама IrPA107 и IrAV422. Коришћењем rIrAV422, специфична антитела су детектована код свих инфестираних пацова, што указује да се rIrAV422 може употребити за детекцију маркера убода различитих група тврдих крпеља уз високу сензитивност и специфичност. Реактивност у случају IrPA107 је била значајно мања. За испитивање употребе rIrAV422 у детекцији маркера убода у серумима домаћина изложених крпељима у природном окружењу, коришћени су ловачки пси као адекватна индикаторска група. Добијена серореактивност код свих анализираних паса у студији указује на широк потенцијал примене овог протеина пљувачке у процени изложености различитим врстама крпеља и ризика од инфекције патогенима које они преносе.

Assessment of exposure to ticks is a significant data in epidemiological studies of tick-borne diseases, and confirmation of tick bite is important for their diagnosis. In this study, three saliva proteins, PA107, AV422 and calreticulin (CAL), of Ixodes ricinus tick, medically most important species in Europe, were examined in the context of their use for detection of specific antibodies in sera of hosts, as bite markers. Sequence variability analysis revealed high conservativity of all three proteins, with PA107 as the most conservative. Since CAL is ubiquitous in eukaryotes, the further focus of this study was on PA107 and AV422, as proteins that are specific for ticks. Homologues of these proteins from Ixodes ricinus were analyzed for the first time. Reactivity of sera of experimental animals, rats, which were infested separately with Ixodes ricinus or Dermacentor reticulatus larvae, with recombinant forms of IrPA107 and IrAV422 were examined. Specific antibodies were detected in sera of all infested rats using rIrAV422, which implied its usage for detection of bites of tick species that belong to different groups of ixodid ticks, with high sensitivity and specificity. Reactivity with IrPA107 was significantly lower. Hunting dogs, as good sentinels, were used for assessment of rIrAV422 usage for detection of markers in sera of hosts which are exposed to ticks in natural environment. Obtained seroreactivity in all dogs implies broad applicability of this saliva protein, in terms of assessment of exposure to different tick species and risk of infection with tick-borne pathogens.