Система обучения русскому языку для студентов-филологов в ливийской аудитории = Sistem nastave ruskog jezika na studijama filologije u libijskoj govornoj i sociokulturnoj sredini

Abstract

В предлагаемой диссертации, посвященной теоретическому (проективному) и практическому (эвалюационному) анализу системы обучения русскому языку студентов-филологов в ливийской аудитории, автор исходит из прогрессивных тенденций в современной методике преподавания иностранных языков и в теории учебника (иностранного языка), которые учитывают "факторы адресата", особенности их культуры, структуры и функционирования их родного языка.. Основные факторы, определяющие объем и отбор русского языкового материала для усвоения в ливийской аудитории – это коммуникативные и теоретические цели обучения в филологическом вузе и специфика русской языковой системы по сравнению с арабской. Формирование языковой личности – основная цель обучения языку, коммуникативно-познавательные и культурные потребности личности составляют основу системы обучения. Анализ опыта использования учебных пособий по русскому языку в ливийском университете Триполи показывает, что в имеющихся учебниках недостаточен учет национальных особенностей ливийской аудитории. При отборе содержаний учебных материалов для ливийской аудитории необходимо учитывать существующие проблемы в межкультурной коммуникации представителей русской и ливийской (шире – арабской) культуры, особенности организации учебного процесса и психологический настрой студентов. Практика отбора текстов, при которой значительная часть текстов посвящена культуре России, требует корректировки. Необходимо отбирать тексты, посвящѐнные и ливийской и арабской культуре, религии, отображению арабской культуры в русской культуре, ставя перед учащимися задачу осуществить перенос сформированных речевых навыков на родную культуру. В связи с этим, тексты нужно сопроводить системой заданий, основной целью которой является формирование навыков продуктивной речевой деятельности на материале как русской, так и ливийской (арабской) культуры. Ливийские студенты обладают рядом особенностей, среди которых есть как общие для всех представителей арабского суперэтноса, так и специфическими, связанными с особенностями арабской культуры. При этом анализ учебных программ и учебников, которые сегодня применяются в Университете Триполи показывает, что в имеющихся учебниках недостаточно учитываются национальные особенности ливийской аудитории, а организация учебного процесса нуждается в перестройке еѐ структуры.

У дисертацији, која је посвећена теоријској (пројективној) и практичној (евалуационој) анализи система наставе руског језика за студенте филологије у либијској говорној и социокултурној средини, полази се од модерних тенденција у методици наставе страних језика и у теорији уџбеника (страног језика), које узимају у обзир "факторе адресата", одлике њихове културе, структуру и функционисање њиховог матерњег језика. Основни фактори који условљавају обим и селекцију руског језичког материјала за усвајање у либијској средини јесу комуникативни и теоретски циљеви наставе на студијама филологије и специфичности руског језичког система у пореёењу са арапским. Формирање језичке личности јесте основни циљ наставе језика, комуникативно-спознајне и кульурне потребе личности представљају основу система наставе. Анализа искуства коришћења уџбеника и приручника из руског језика на Универзитету у Триполију (Либија) показује да у актуелним уџбеницима нису довољно узете у обзир националне специфичности либијске говорне и социокултурне средине. Приликом селекције садржаја наставних материјала за либијске студенте неопходно је имати у виду постојеће проблеме у интеркултурној комуникацији представника руске и либијске (шире – арапске) културе, специфичности организације студијског процеса и психолошки профил студената. Пракса одабира текстова који фаворизују културу Русије изискује корекције. Неопходно је укључивати и текстове посвећене либијској и арапској култури, религији, рефлектовању арапске културе у руској култури, постављајући пред студенте задатак да реализују трансфер већ формираних говорних навика на матерњу културу. У вези са тим, текстове је неопходно пропратити системом задатака чији је основни циљ формирање навика продуктивне говорне делатности на материјале како руске, тако и либијске (арапске) културе. Либијски студенти поседују низ специфичних одлика, од којих су неке заједничке свим представницима арапског суперетноса, док су неке везане за специфичности арапске културе. Анализа наставних програма и уџбеника који се данас користе на Универзитету у Триполију показује да се у њима недовољно узимају у обзир националне одлике либијских студената, и да организација наставног процеса изискује структурне промене.