Значај налаза серолошких маркера хепатитис B и хепатитис C вирусне инфекције код различитих ризичних група у српским срединама Косова и Метохије

Abstract

ЦИЉ РАДА: Обзиром да да још увек није са сигурношћу позната распрострањеност ХБВ и ХЦВ у популацији која живи у српским енклавама на северу Косова и Метохије,циљеви нашег истраживања су усмерени на одређивање серопреваленце ХБВ и ХЦВ инфекција у српским енклавама и северном делу Косова и Метохије,утврђивање најчешћих фактора ризика у преношењу ХБВ и ХЦВ инфекција ,утврђивања серопреваленце коинфекција ХБВ и ХЦВ, и истовремено одређивање мера преваленције у преношењу ХБВ и ХЦВ. МЕТОДОЛОГИЈА РАДА: Рађена је ретроспективно-проспективна студија.Циљне групе су били испитаници који припадају високо ризичним групацијама:интравенозни наркомани,примаоци непроверене крви,хемофиличари,пацијенти на дијализи, особе са више сексуалних партнера који се упуштају у незаштићене сексуалне односе, као и здравствени радници укључујући и здравствено особље на стоматологији.Испитивање је обављено у одељењу за дијализу и Инфективном одељењу Клиничко болничког центра у Косовској Митровици, а серолошко тестирање спроведено је у Заводу за трансфузију крви у Косовској Митровици. РЕЗУЛТАТИ РАДА: Овом студијом обухваћено је 27.607 испитаника који су се јавили у Завод за трансфузију крви Клиничко болничког центра у Косовској Митровици, у периоду од јануара 2000.године до децембра 2015.године.Сви испитаници су подељени у две групе. Прву групу су сачињавали испитаници који су се јавили на тестирање са упутом,док су другу групу испитаника сачињавали добровоњни даваоци крви.Потврда присуства вируса хепатитиса Б и Ц у крви испитаника потврђена је методом ЕЛИСА теста.У току нашег испитивања добијени резултати показују да је број испитаника се знатно повећавао током испитиваног периода.Добровољни даваоци крви су били знатно заступњенији у односу на испитанике који су били упућивани од стране лекарa.Серопозитивност на ХБсАг је била знатно заступљенија у односу на ХЦВ инфекцију.Највећа учесталост позитивности на ХБсАг и ХЦВ инфекцију је забележена код радно способног становништва између 40 и 50 година.У односу на полну структуру чешће су обољевале особе мушког пола.У дистрибуцији према месту становања преовлађују оболели из градске средине.Анализирајући податке о начину преношења инфекције у испитиваној групи највећи број болесника наводи непознати пут преноса инфекције.Други важан пут трансмисије инфекције је хеомодијализа.Увођењем обавезног скрининга јединица крви на присуство ХЦВ антитела смањио се ризик од посттрансфузионе ХЦВ инфекције.Један од најважнијих путева трансмисије инфекције је интравенска злоупотреба наркотика.Овај ризик инфекције је углавном припадао млађој групи испитаника. ЗАКЉУЧАК: У нашем раду покушали смо да сагледамо све могућности ка бољем и бржем препознавању ових инфекција,могућих компликација и што ранијој примени терапије.Као један од веома важних чинилаца,битан у сузбијању ове болести,на који бисмо ми указали, јесте присуство адекватних здравствених процедура које се огледају у спровођењу редовног скрининга и превентивних мера на ХБВ и ХЦВ инфекцију.