Право жига - од заштите информационе функције робне ознаке до заштите робне ознаке као вредности по себи

Abstract

У докторској дисертацији је анализиран правац у којем се право жига кретало у протеклих неколико деценија, а нарочито начин на који је еволуирало схватање о друштвеној сврси ове гране права. Право жига је у протеклом периоду претрпело значајне измене, што је иницирало расправе о адекватности правца у којем се оно развија. Циљ дисертације је да пружи теоријски допринос тим расправама. Значај предмета дисертације произлази из чињенице да централно питање сваке гране права представља одређивање њене друштвене функције. Дефинисање друштвене функције права жига условљава обликовање правила ове гране права и одлучујуће утиче на исходе спорова који настају у овој области. На основу тога следи да правилно одређивање друштвене функције права жига представља предуслов развоја те грана права на начин који би био у општем интересу. Дисертација се састоји из два дела. У првом делу је анализиран традиционални, а у другом делу модерни приступ праву жига. У склопу анализе садржане у првом делу је изложен традиционални поглед на улогу коју робне ознаке врше на тржишту, у оквиру кога се ознака примарно посматра као инструмент који потрошачима олакшава прикупљање информација о роби. Након тога су проучавана појединачна правна правила којима је традиционално регулисан жиг, са посебним нагласком на њихов допринос остваривању друштвене сврхе права жига схваћене на традиционални начин. Према том схватању се примарни циљ ове гране права састоји у обезбеђивању услова да се промет одвија на основу истинитих информација у погледу порекла робе, чиме се штити ефикасност привређивања у условима конкуренције. У наставку је разматран однос жига, са једне стране, и патента и ауторског права, са друге стране, а нарочита пажња је посвећена разлици у економском оправдању ових субјективних права интелектуалне својине.