Органи управљања у акционарским друштвима

Abstract

Акционарска друштва данас представљају најмоћнији и најдинамичнији покретач светске економије. Регулисани принципи управљања, добро постављена организациона структура, способност да се у кратком временском периоду обезбеде велика финансијска средства за учешће великог броја грађана, правичан карактер расподеле добити, као и велика прилагодљивост тржишним променама учинили су акционарска друштва најпопуларнијим и најважнијим субјектом светског тржишта робе, капитала и радне снаге, те се стога може рећи да је истраживање које за тему има акционарска друштва у потпуности оправдано, како са научног тако и са друштвеног аспекта. Предмет истраживања докторске дисертације представља нормативноправна анализа регулативе у области управљања јавним и нејавним акционарским друштвима, односно органа управљања овим друштвима, док је ужи предмет истраживања фокусиран на анализу појединачних органа управљања у акционарским друштвима (скупштина, надзорни одбор, директор и одбор директора, и други обавезни и факултативни органи). Циљ истраживања докторске дисертације јесте нормативна анализа позитивноправних прописа Републике Србије којима се дефинишу органи управљања у акционарским друштвима. Наиме, општи циљ докторске дисертације јесте нормативна анализа актуелног Закона о привредним друштвима, док су посебни циљеви дисертације: генеза настанка акционарских друштава ради адекватнијег и свеобухватнијег схватања ове форме привредних друштава; детерминисање разлике у модалитетима управљања акционарским друштвима (једнодомно и дводомно); указивање на разлике у управљању код јавних и нејавних акционарских друштава; указивање на законодавне измене у претходном периоду које су утицале на престанак постојања управних одбора; расподела овлашћења из домена управног одбора на друге органе акционарског друштва. Методе истраживања које ће бити спроведене у дисертацији у директној су корелацији са предметом и циљем истраживања. Основне методе које ће бити коришћене у дисертацији јесу: аналитички и синтетички метод, индуктивни метод, дедуктивни метод, нормативни метод, историјски метод и компаративни метод. У другој глави истраживање је усмерено на дефинисање појма акционарског друштва и то кроз законску легислативу, као и на детерминисање општих обележја акционарских друштава. Након тога дат је кратак историјски осврт на развој акционарских друштава кроз различите временске епохе, односно – од средњег века па све до модерног доба, са посебним нагласком на развој акционарских друштава у југословенској привреди. У оквиру ове главе анализиран је позитивноправни оквир регулисања акционарских друштава у Републици Србији, са посебним акцентом на поступак оснивања акционарских друштава. Затим су анализиране релевантне одредбе Закона о привредним друштвима које регулишу облик управљања у акционарским друштвима. Апострофиране су разлике које су присутне између једнодомног и дводомног управљања у акционарским друштвима и указано је на корелацију између једнодомног и дводомног управљања у односу на форму акционарског друштва, јавног или нејавног. У трећој глави се приступило анализи релевантних одредаба Закона о привредним друштвима, које ближе дефинишу скупштину као орган акционарског друштва. У овој глави, фокус истраживања је на дефинисању надлежности скупштине акционарског друштва, делокругу њених овлашћења, начину функционисања, на индивидуалним правима чланова скупштине – акционара, те на односу са другим органима акционарског друштва. Директори су законски заступници акционарског друштва и представљају веома важан сегмент управљања у акционарским друштвима, те се стога у четвртој глави дисертације анализирају питања која су од значаја, а у вези су са поступком именовања директора, условима за њихов избор, као и за разрешење. Посебно су анализиране разлике између извршних и неизвршних директора, као и правног положаја генералног директора. Циљ истраживања у петој глави јесте анализа делокруга овлашћења надзорног одбора, поступак именовања надзорног одбора, права и овлашћења чланова одбора, као и његов однос са другим органима акционарског друштва. Нарочито је указано на поверена, односно пренета овлашћења из домена управног одбора на надзорни одбор. Предвиђен је и механизам надзора над управљањем у акционарским друштвима, што управо представља делокруг анализе шесте главе. Прецизније, ова глава има за циљ да анализира ко, када и на који начин обавља послове унутрашњег и спољног надзора. Предмет посебне анализе у оквиру овог поглавља јесте и контрола усклађености пословања друштва са законом, другим прописима и актима друштва, као и праћење усклађености организације и деловања друштва са кодексом корпоративног управљања. Друштвена оправданост предмета овог истраживања огледа се у веома значајној улози акционарског друштва у Републици Србији, с обзиром на чињеницу да оно представља инструмент за приватизацију и организациону трансформацију. Наиме, акционарско друштво представља и инструмент привлачења страног капитала путем директног улагања, при чему је улагач заинтересован за пословање друштва и стога учествује у његовом управљању, контроли токова средстава, у добити друштва итд. На основу наведеног може се претпоставити да ће у будућности акционарска друштва бити најпогоднији облик улагања капитала, те је од значаја законска регулатива која уређује проучавану материју. Доношењем новог Закона о привредним друштвима, као и других прописа из области акционарства, у Републици Србији је створена веома добра база за оснивање и функционисање акционарских друштава. У складу са наведеним, постоји јасна потреба која подразумева научни приступ овим законским прописима што представља научни допринос у изучавању феномена акционарског друштва. Резултати истраживања у овој дисертацији ће допринети научној, али и широј друштвеној заједници, у вези са свим релевантним аспектима начина управљања акционарским друштвима. Може се рећи да се научни допринос огледа кроз што боље упознавање акционарских друштава кроз призму правне регулативе.

Akcionarska društva danas predstavljaju najmoćniji i najdinamičniji pokretač svetske ekonomije. Regulisani principi upravljanja, dobro postavljena organizaciona struktura, sposobnost da se u kratkom vremenskom periodu obezbede velika finansijska sredstva za učešće velikog broja građana, pravičan karakter raspodele dobiti, kao i velika prilagodljivost tržišnim promenama učinili su akcionarska društva najpopularnijim i najvažnijim subjektom svetskog tržišta robe, kapitala i radne snage, te se stoga može reći da je istraživanje koje za temu ima akcionarska društva u potpunosti opravdano, kako sa naučnog tako i sa društvenog aspekta. Predmet istraživanja doktorske disertacije predstavlja normativnopravna analiza regulative u oblasti upravljanja javnim i nejavnim akcionarskim društvima, odnosno organa upravljanja ovim društvima, dok je uži predmet istraživanja fokusiran na analizu pojedinačnih organa upravljanja u akcionarskim društvima (skupština, nadzorni odbor, direktor i odbor direktora, i drugi obavezni i fakultativni organi). Cilj istraživanja doktorske disertacije jeste normativna analiza pozitivnopravnih propisa Republike Srbije kojima se definišu organi upravljanja u akcionarskim društvima. Naime, opšti cilj doktorske disertacije jeste normativna analiza aktuelnog Zakona o privrednim društvima, dok su posebni ciljevi disertacije: geneza nastanka akcionarskih društava radi adekvatnijeg i sveobuhvatnijeg shvatanja ove forme privrednih društava; determinisanje razlike u modalitetima upravljanja akcionarskim društvima (jednodomno i dvodomno); ukazivanje na razlike u upravljanju kod javnih i nejavnih akcionarskih društava; ukazivanje na zakonodavne izmene u prethodnom periodu koje su uticale na prestanak postojanja upravnih odbora; raspodela ovlašćenja iz domena upravnog odbora na druge organe akcionarskog društva. Metode istraživanja koje će biti sprovedene u disertaciji u direktnoj su korelaciji sa predmetom i ciljem istraživanja. Osnovne metode koje će biti korišćene u disertaciji jesu: analitički i sintetički metod, induktivni metod, deduktivni metod, normativni metod, istorijski metod i komparativni metod. U drugoj glavi istraživanje je usmereno na definisanje pojma akcionarskog društva i to kroz zakonsku legislativu, kao i na determinisanje opštih obeležja akcionarskih društava. Nakon toga dat je kratak istorijski osvrt na razvoj akcionarskih društava kroz različite vremenske epohe, odnosno – od srednjeg veka pa sve do modernog doba, sa posebnim naglaskom na razvoj akcionarskih društava u jugoslovenskoj privredi. U okviru ove glave analiziran je pozitivnopravni okvir regulisanja akcionarskih društava u Republici Srbiji, sa posebnim akcentom na postupak osnivanja akcionarskih društava. Zatim su analizirane relevantne odredbe Zakona o privrednim društvima koje regulišu oblik upravljanja u akcionarskim društvima. Apostrofirane su razlike koje su prisutne između jednodomnog i dvodomnog upravljanja u akcionarskim društvima i ukazano je na korelaciju između jednodomnog i dvodomnog upravljanja u odnosu na formu akcionarskog društva, javnog ili nejavnog. U trećoj glavi se pristupilo analizi relevantnih odredaba Zakona o privrednim društvima, koje bliže definišu skupštinu kao organ akcionarskog društva. U ovoj glavi, fokus istraživanja je na definisanju nadležnosti skupštine akcionarskog društva, delokrugu njenih ovlašćenja, načinu funkcionisanja, na individualnim pravima članova skupštine – akcionara, te na odnosu sa drugim organima akcionarskog društva. Direktori su zakonski zastupnici akcionarskog društva i predstavljaju veoma važan segment upravljanja u akcionarskim društvima, te se stoga u četvrtoj glavi disertacije analiziraju pitanja koja su od značaja, a u vezi su sa postupkom imenovanja direktora, uslovima za njihov izbor, kao i za razrešenje. Posebno su analizirane razlike između izvršnih i neizvršnih direktora, kao i pravnog položaja generalnog direktora. Cilj istraživanja u petoj glavi jeste analiza delokruga ovlašćenja nadzornog odbora, postupak imenovanja nadzornog odbora, prava i ovlašćenja članova odbora, kao i njegov odnos sa drugim organima akcionarskog društva. Naročito je ukazano na poverena, odnosno preneta ovlašćenja iz domena upravnog odbora na nadzorni odbor. Predviđen je i mehanizam nadzora nad upravljanjem u akcionarskim društvima, što upravo predstavlja delokrug analize šeste glave. Preciznije, ova glava ima za cilj da analizira ko, kada i na koji način obavlja poslove unutrašnjeg i spoljnog nadzora. Predmet posebne analize u okviru ovog poglavlja jeste i kontrola usklađenosti poslovanja društva sa zakonom, drugim propisima i aktima društva, kao i praćenje usklađenosti organizacije i delovanja društva sa kodeksom korporativnog upravljanja. Društvena opravdanost predmeta ovog istraživanja ogleda se u veoma značajnoj ulozi akcionarskog društva u Republici Srbiji, s obzirom na činjenicu da ono predstavlja instrument za privatizaciju i organizacionu transformaciju. Naime, akcionarsko društvo predstavlja i instrument privlačenja stranog kapitala putem direktnog ulaganja, pri čemu je ulagač zainteresovan za poslovanje društva i stoga učestvuje u njegovom upravljanju, kontroli tokova sredstava, u dobiti društva itd. Na osnovu navedenog može se pretpostaviti da će u budućnosti akcionarska društva biti najpogodniji oblik ulaganja kapitala, te je od značaja zakonska regulativa koja uređuje proučavanu materiju. Donošenjem novog Zakona o privrednim društvima, kao i drugih propisa iz oblasti akcionarstva, u Republici Srbiji je stvorena veoma dobra baza za osnivanje i funkcionisanje akcionarskih društava. U skladu sa navedenim, postoji jasna potreba koja podrazumeva naučni pristup ovim zakonskim propisima što predstavlja naučni doprinos u izučavanju fenomena akcionarskog društva. Rezultati istraživanja u ovoj disertaciji će doprineti naučnoj, ali i široj društvenoj zajednici, u vezi sa svim relevantnim aspektima načina upravljanja akcionarskim društvima. Može se reći da se naučni doprinos ogleda kroz što bolje upoznavanje akcionarskih društava kroz prizmu pravne regulative.

Joint stock companies today are the most powerful and dynamic driver of the world economy. Regulated principles of governance, wellestablished organizational structure, the ability to provide large financial resources for the participation of a large number of citizens in a short period of time, a fair character of the distribution of profits, as well as great flexibility to market changes, made joint stock companies the most popular and the most important entity in the world market of goods, capital and labor, and therefore it can be said that the research on joint stock companies is fully justified, both from a scientific and from a social point of view. The subject of doctoral dissertation research is a normative legal analysis of regulations in the field of management of public and nonpublic joint stock companies, that is, managing bodies of these companies, while the narrower subject of research focuses on the analysis of individual management bodies in joint stock companies (assembly, supervisory board, director and board of directors, compulsory and optional bodies). The goal of the doctoral dissertation research is to carry out a normative analysis of the positive legislation of the Republic of Serbia defining the governing bodies in joint stock companies. Namely, the general goal of the doctoral dissertation is a normative analysis of the current Law on Business Companies, while the special goals are: the genesis of the formation of joint stock companies for an adequate and more comprehensive understanding of this form of companies; determining the difference in management models of joint stock companies (one and two-tier corporate governance model); pointing to differences in governing public and non-public joint stock companies; pointing to the legislative changes in the previous period that have affected the termination of the existence of the Management Board; allocation of powers from the domain of the Management Board to other bodies of the joint stock company. Research methods that will be conducted in the dissertation are in a direct correlation with the subject and purpose of research. Basic methods that will be used in the dissertation are: analytical and synthetic method, inductive method, deductive method, normative method, historical method and comparative method. In the second chapter, the research is focused on defining the notion of a joint stock company, through legislation, as well as determining the general characteristics of joint stock companies. Afterwards, a brief historical overview of the development of joint stock companies through different time periods was given, from the Middle Ages to the modern era, with a special emphasis on the development of joint stock companies in the Yugoslav economy. Within this chapter, a positive legal framework for the regulation of joint stock companies in the Republic of Serbia was analyzed, with special accent on the procedure of forming joint stock companies. Subsequently, relevant provisions of the Law on Business Companies regulating the form of management in joint stock companies were analyzed. The differences that are present between one-tier and two-tier corporate governance model in jointstock companies are apostrophized, and it is pointed out the correlation between one-tier and two-tier management with regard to the form of a joint-stock company, public or non-public. In the third chapter, an analysis of relevant provisions of the Law on Business Companies, which define the Assembly as a body of a joint stock company, was made. In this chapter, the focus of the research is on defining the competencies of the assembly of the joint stock company, the scope of its powers, the way of its functioning, the individual rights of the members of the General Assembly - shareholders, and the relationship with other bodies of the joint stock company. Directors are legal representatives of a joint stock company and represent a very important segment of management in joint stock companies, and therefore, in the fourth chapter of the dissertation, important issues are analyzed related to the appointment procedure of directors, conditions for their selection, as well as for dismissal. The differences between executive and non-executive directors, as well as the legal position of the CEO, were analyzed in particular. The aim of the research in the fifth chapter is the analysis of the scope of powers of the Supervisory Board, the procedure for appointing the Supervisory Board, the rights and powers of the members of the Board, as well as its relationship with other bodies of the joint stock company. In particular, it was pointed out that the powers conferred from the domain of the Management Board are now entrusted to the Supervisory Board. A mechanism for supervising management in joint stock companies is also envisaged, which is precisely the scope of analysis of the sixth chapter. More precisely, this chapter aims to analyze who, when and in what way performs internal and external control tasks. The subject of special analysis within this chapter is also controlling the compliance of the company's operations with the legislations, other regulations and company’s acts, as well as monitoring the compliance of the organization and activities of the company with the corporate governance code. The social justification of the subject of this research is reflected through a very significant role of joint stock company in the Republic of Serbia, considering the fact that it represents an instrument for privatization and organizational transformation. Namely, the joint stock company is also an instrument of attracting foreign capital through direct investment, whereby the investor is interested in company’s business and therefore participates in its management, control of flows of funds, company’s profit, etc. Based on the aforementioned, it can be assumed that in the future joint stock companies will be the most suitable form of capital investment, therefore it is important to study legal regulations governing this subject matter. The adoption of the new Law on Business Companies, as well as other regulations in the field of shares, created a greater basis for the establishment and functioning of joint stock companies in the Republic of Serbia. In accordance with what we have previously defined, there is a clear need that implies scientific actions towards these legal regulations that represent scientific contributions in learning the phenomenon of a joint stock company. The results of the research in this dissertation will contribute to the scientific, but also to the broad social community world wide, regarding all relevant aspects in managing joint stock companies. It can be said that the scientific contribution is observed through a better knowledge and understanding of joint stock companies and their accordance with legal regulations.