Ограде у политичким интервјуима: контрастирање у енглеском и српском језику

Abstract

Циљ ове докторске дисертације је да кроз анализу дискурса политичког интервјуа у енглеском и српском језику утврди која се то језичка средства појављују у улози ограда и које су њихове основне прагматичке функције. Поред тога, треба установити сличности и разлике реализације ограда у политичким интервјуима у оба језика. У ту сврху користиће се следеће методе истраживања: анализа корпуса и контрастивна метода. Корпус обухвата 23 интервјуа на енглеском и 25 интервјуа на српском језику. Транскрипти ових интервјуа прикупљани су током 2014. и 2015. године преко интернета. Основу емпиријског истраживања представља класификација ограда која прави разлику између (i) ограда у функцији нарушавања Грајсових начела конверзације и (ii) ограда у функцији избегавања одговорности. Кроз анализу корпуса установљено је да се прва група ограда реализује следећим језичким средствима: прилозима – е. almost, kind of, essentially, technically... / с. скоро, донекле, отприлике, строго говорећи..., апроксиматорима бројева, нефактивним глаголима и изразима, модалним глаголима, модалним прилозима и придевима, кондиционалним (условним) клаузама, глаголима перцепције, евиденцијалним прилозима и придевима. Друга група ограда се, пак, реализује језичким средствима као што су навођење туђих речи (рапортивност), уводни изрази и ограђени перформатив. На самом крају тезе долазимо до закључка да су ограде које се појављују у интервјуима на енглеском и српском језику прагматички условљене, јер поред тога што утичу на умањивање илокуционе снаге говорних чинова оне уједно и помажу политичарима да сачувају свој индивидуалистички образ у случају да се оно што су рекли испостави као неистинито. Такође, примећено је да на прагматичко-семантичком нивоу долази скоро до апсолутног поклапања, док су делимична поклапања запажена на морфо-синтаксичком нивоу, и то код модалних глагола и кондиционалних (условних) клауза. Запажено је и да се прагматичке ограде чешће употребљавају у интервјуима на енглеском него у интервјуима на српском језику. Ова разлика у фреквенцији може представљати основу за даља истраживања.

The aim of this doctoral dissertation has been to analyze the discourse of the political interview in English and Serbian in order to determine which linguistic means act as hedges and what are their basic pragmatic functions. In addition, it is supposed to determine the similarities and dissimilarities between the linguistic realizations of hedges in both languages. For this purpose the following research methods are used: corpus analysis and contrastive method. The corpus consists of 23 interviews in English and 25 interviews in Serbian. The transcripts of the interviews were collected in 2014 and 2015 via the Internet. The basis of the empirical research is the classification of hedges that distinguishes between (i) hedges that flout Grice’s Maxims, and (ii) hedges that help politicians avoid their responsibility. The former include the following linguistic devices: adverbs – E. almost, kind of, essentially, technically... / S. скоро, донекле, отприлике, строго говорећи..., number approximators, non-factive verbs and phrases, modal verbs, modal adverbs and adjectives, conditional clauses, verbs of perception, evidential adverbs and adjectives; the latter include reported evidence, introductory phrases and hedged performative. Finally, we conclude that the hedges which appear in the interviews in English and Serbian are pragmatically conditioned. Not only do they attenuate the illocutionary force of a speech act, but they also help politicians save their negative face in case their utterance turns out not to be true. Furthermore, there is a high degree of similarity on the pragmatic-semantic level, whereas the dissimilarities are noted on the morpho-syntactic level, especially with modal verbs and conditional clauses. It is also noted that pragmatic hedges are more frequently used in the interviews in English than in the interviews in Serbian. This difference in frequency may form the basis for further research.