Однос налаза отпорности на ацетилсалицилну киселину и појаве нежељених догађаја на срцу и крвним судовима после перкутане коронарне интервенције

Abstract

Увод: Спречавање агрегације тромбоцита игра важну улогу у секундарној превенцији кардиоваскуларних догађаја. Испитали смо учесталост високе реактивности тромбоцита после перкутане коронарне интервенције са успешном уградњом стента код болесника са различитим профилом кардиоваскуларног ризика. Методе: Сви пацијенти су били на двојној оралној антитромбоцитној терапији (ацетилсалицилна киселина + клопидогрел) пре и након успешно обављене интервенције. Реактивност тромбоцита је процењивана из узорка комплетне венске крви коришћењем више-електродног анализатора тромбоцита. Пацијенти су били подељени у три групе, према присуству метаболичког синдрома и дијабетес мелитуса тип 2. Резултати: Укупна преваленца отпорности на ацетилсалицилну киселину је била 6.7% (код пацијената са метаболичким синдромом 12.1%, код пацијената са метаболичким синдромом и дијабетес мелитусом тип 2 7.4%), и у контролној групи 0.0%. Укупна регистрована преваленца отпорности на клопидогрел је била 37.8% (код пацијената са метаболичким синдромом 42.4%, код пацијената са метаболичким синдромом и дијабетес мелитусом тип 2 29.6%, а у контролној групи 40.0%). Абдоминална гојазност је била једини кардиоваскуларни фактор ризика појединачно повезан са смањеном реакцијом на ацетилсалицилну киселину. Током периода праћења, реваскуларизација је нешто чешће регистрована код пацијената са метаболичким синдромом и диjабетес мелитусом тип 2, као и краће време преживљавања без значајних кардиоваскуларних догађаја. Закључци: Налаз високе резидуалне реактивности тромбоцита након перкутане коронарне интервенције, упркос двојној антитромбоцитној терапији, учесталији је код пацијената са метаболичким кардиоваскуларним синдромом. У таквих пацијената, процена кардиоваскуларног ризика и индивидуални приступ у антитромбоцитној терапији треба сматрати реалном могућношћу након успешне перкутане коронарне интервенције.

Abstract Introduction: Suppression of platelet aggregation plays an important role in the secondary prevention of cardiovascular events. We examined the prevalence of high on-treatment platelet reactivity after percutaneous coronary intervention with successful stent placement in patients with different cardiovascular risk profile. Methods: All patients were on dual oral antiplatelet treatment (acetylsalicylic acid+clopidogrel) prior to intervention and continued after it. Platelet reactivity was estimated from venous whole blood samples using multielectrode platelet analyzer. Patients were divided in three groups according to presence of metabolic syndrome and type 2 diabetes mellitus. Results: The overall prevalence of acetylsalicylic acid nonresponsiveness was 6.7% (in patients with metabolic syndrome 12.1%, in patients with metabolic syndrome and type 2 diabetes mellitus 7.4%), and in control group 0.0%. The overall registered prevalence of clopidogrel nonresponsiveness was 37.8% (in patients with metabolic syndrome 42.4%, in patients with metabolic syndrome and type 2 diabetes mellitus 29.6%, and in control group 40.0%). Abdominal obesity was the only cardiovascular risk factor individually associated with low responsiveness to acetylsalicylic acid. During follow-up period, more prevalent revascularization was registered in patients with metabolic syndrome and type 2 diabetes mellitus, followed by shorter survival time free of major cardiovascular events. Conclusions: High residual platelet reactivity after percutaneous coronary intervention, despite dual antiplatelet therapy, is a more prevalent finding in patients with metabolic cardiovascular syndrome. In such patients, cardiovascular risk evaluation and individualized approach to antiplatelet treatment should be considered as an option after successful coronary intervention.