Однос налаза отпорности на ацетилсалицилну киселину и појаве нежељених догађаја на срцу и крвним судовима после перкутане коронарне интервенције
The ratio of the finding of resistance to acetylsalicylic acid and incidence of adverse cardiovascular events after percutaneous coronary intervention
Author
Avramović, Dušan D.Mentor
Beleslin, Branko
Committee members
Kalimanovska-Oštrić, DimitraĐorđević-Dikić, Ana
Tomašević, Miloje

Metadata
Show full item recordAbstract
Увод: Спречавање агрегације тромбоцита игра важну улогу у секундарној превенцији
кардиоваскуларних догађаја. Испитали смо учесталост високе реактивности
тромбоцита после перкутане коронарне интервенције са успешном уградњом стента
код болесника са различитим профилом кардиоваскуларног ризика.
Методе: Сви пацијенти су били на двојној оралној антитромбоцитној терапији
(ацетилсалицилна киселина + клопидогрел) пре и након успешно обављене
интервенције. Реактивност тромбоцита је процењивана из узорка комплетне венске
крви коришћењем више-електродног анализатора тромбоцита. Пацијенти су били
подељени у три групе, према присуству метаболичког синдрома и дијабетес мелитуса
тип 2.
Резултати: Укупна преваленца отпорности на ацетилсалицилну киселину је била 6.7%
(код пацијената са метаболичким синдромом 12.1%, код пацијената са метаболичким
синдромом и дијабетес мелитусом тип 2 7.4%), и у контролној групи 0.0%. Укупна
регистрована преваленца отпорности на клопидогрел је била 37.8% (код пацијената... са
метаболичким синдромом 42.4%, код пацијената са метаболичким синдромом и
дијабетес мелитусом тип 2 29.6%, а у контролној групи 40.0%). Абдоминална гојазност
је била једини кардиоваскуларни фактор ризика појединачно повезан са смањеном
реакцијом на ацетилсалицилну киселину. Током периода праћења, реваскуларизација је
нешто чешће регистрована код пацијената са метаболичким синдромом и диjабетес
мелитусом тип 2, као и краће време преживљавања без значајних кардиоваскуларних
догађаја.
Закључци: Налаз високе резидуалне реактивности тромбоцита након перкутане
коронарне интервенције, упркос двојној антитромбоцитној терапији, учесталији је код
пацијената са метаболичким кардиоваскуларним синдромом. У таквих пацијената,
процена кардиоваскуларног ризика и индивидуални приступ у антитромбоцитној
терапији треба сматрати реалном могућношћу након успешне перкутане коронарне
интервенције.
Abstract
Introduction: Suppression of platelet aggregation plays an important role in the secondary
prevention of cardiovascular events. We examined the prevalence of high on-treatment
platelet reactivity after percutaneous coronary intervention with successful stent placement in
patients with different cardiovascular risk profile.
Methods: All patients were on dual oral antiplatelet treatment (acetylsalicylic
acid+clopidogrel) prior to intervention and continued after it. Platelet reactivity was estimated
from venous whole blood samples using multielectrode platelet analyzer. Patients were
divided in three groups according to presence of metabolic syndrome and type 2 diabetes
mellitus.
Results: The overall prevalence of acetylsalicylic acid nonresponsiveness was 6.7% (in
patients with metabolic syndrome 12.1%, in patients with metabolic syndrome and type 2
diabetes mellitus 7.4%), and in control group 0.0%. The overall registered prevalence of
clopidogrel nonresponsiveness was 37.8% (...in patients with metabolic syndrome 42.4%, in
patients with metabolic syndrome and type 2 diabetes mellitus 29.6%, and in control group
40.0%). Abdominal obesity was the only cardiovascular risk factor individually associated
with low responsiveness to acetylsalicylic acid. During follow-up period, more prevalent
revascularization was registered in patients with metabolic syndrome and type 2 diabetes
mellitus, followed by shorter survival time free of major cardiovascular events.
Conclusions: High residual platelet reactivity after percutaneous coronary intervention,
despite dual antiplatelet therapy, is a more prevalent finding in patients with metabolic
cardiovascular syndrome. In such patients, cardiovascular risk evaluation and individualized
approach to antiplatelet treatment should be considered as an option after successful coronary
intervention.