Естетика недовршеног и поетски поступак у делу Сергеја Завјалова

Abstract

Предмет ове докторске дисертације је истраживање принципа естетске недовршености и примена овог принципа у стваралаштву Сергеја Завјалова. Принцип естетске недовршености заснива се на јасној интенцији аутора да дело намерно и с пуном свешћу остави недовршено. Таква дела су хотимице недовршена, те, самим тим, конципирана према принципу естетске недовршености. У овом случају принцип естетске недовршености задобија дигнитет стваралачког уметничког принципа. Оваква дела нису подлегла случају и осујећењу које случај са собом доноси. Стваралаштво Сергеја Завјалова представља репрезентативни пример развоја поетског поступка под утицајем естетике недовршеног који укључује искуства претходних књижевних експеримената, али и утемељење посебне врсте недовршене форме у поезији коју је осмислио и применио управо Сергеј Завјалов. Резултат је својеврстан поетски поступак који Завјалов назива ,,реконструкција“, према научном поступку који се употребљава приликом превода и тумачења античких фрагмената. Циљ нашег рада је да на примеру стваралаштва Сергеја Завјалова путем феноменолошке анализе истражимо који су слојеви у делу обликовани према принципу естетске недовршености и путем којих поступака је то постигнуто, који су естетски валентни квалитети исказани у тим слојевима и која је њихова функција и да ли у органском јединству са осталим слојевима могу да открију метафизичке квалитете у делу. Такође, пошто је са тачке гледишта феноменологије књижевно уметничко дело интенционална творевина, истражићемо улогу реципијента у процесу доживљавања и сазнавања књижевног уметничког дела...

The subject of this work is the research of aesthetic of unfinished and the application of this procedure in works of Sergey Zavyalov. The concept of aesthetic of unfinished in based on a clear intention of the artist to leave his work deliberately and with a full awareness unfinished. These kinds of works are deliberately unfinished, and according to this, based on a concept of aesthetic of unfinished. In these cases, the concept of aesthetic of unfinished is becoming the one of leading principals of artistic method. These kinds of works aren’t victims of time or lack of opportunity to be finished by the author. The works of Sergey Zavyalov are the exemplary case of development of this poetic procedure under the influence of the aesthetic of unfinished and it include the heritage of previous literary experiments, but is also based in unique unfinished form that is solely designed and applied by Sergey Zavyalov. The result of this is the unique poetic procedure which Zavyalov calls ‘reconstruction’, named after the linguistic procedure that is used in translation and interpretation of ancient fragments. The purpose of this paper is to show in works of Sergey Zavyalov using the phenomenological analysis which of the strata are built according to the concept of aesthetic of unfinished and by using which tools is that accomplished, which of the aesthetic qualities are presented in this way and what is their function and can these metaphysical qualities appear in the organic unity of strata. Also, take into an account that one literally work of art is an intentional creation from phenomenological standpoint, we will try to uncover the roll of recipient – reader in the process of experiencing and understanding of literally piece of art...