Критика операционализације концепта амбивалентног сексизма - примјер Црне Горе
А critique of the operationalization of the ambivalent sexism concept - example of Мontenegro
Author
Todorović, MarijaMentor
Duhaček, Gordana DašaCommittee members
Džamonja Ignjatović, Tamara
Popović, Dragana
Hrnčić, Jasna
Metadata
Show full item recordAbstract
Предмет овог истраживања је амбивалентни сексизам који сачињавају
хостилни и беневолентни сексизам изражени кроз негативне и позитивне родне
предрасуде. У овом раду смо указали на недостатке операционализације, али и
концептуализације амбивалентног сексизма и то на на примјеру Црне Горе.
Циљ је био отворити простор за боље разумијевање, а онда и политичку
примјену овог концепта, у циљу исправљања родних неправди, у складу са
претпоставкама феминистичке теорије Ненси Фрејзер од које полазимо.
Најважнији допринос социјалнопсихолошке теорије амбивалентног сексизма
коју су осмислили Питер Глик и Сузан Фиск је концептуализација
беневолентног сексизма који се изражава кроз позитиван тон, а има негативне
посљедице по родну равноправност.
Централни оригинални допринос овог рада је што смо теоријском
анализом и емпиријским истраживањем потврдили хипотезу да скала
амбивалентног сексизма према женама није валидна операционализација овог
концепта. Наиме, показало се да велики број ст...авова у овој скали заправо не
мјери сексизам. Такође се показалo да је контекстуализација
операционализације неопходна јер одређени ставови из скале амбивалентног
сексизма, која је настала у САД-у, нису примјенљиви на контекст црногорског
друштва, као и зато што су у Црној Гори присутни и релевантни за истраживање
неки важни аспекти изражавања амбивалентног сексизма, који нису дио скале.
Поред тога, указали смо на oграничења структурног објашњења које се
састоји у томе да је амбивалентни сексизам резултат постојања мушке
структурне моћи, подијељених родних улога и сексуалне репродукције. Осим
тога, утврдили смо да ово објашњење превиђа значај постојања различитих
врједносних и идеолошких утицаја кроз историју (нпр. витештво,
просветитељство) на начин испољавања сексизма. Eмпиријски резултати су
довели у питање тродимензионалнст амбивалентног сексизма и показали да се
не испољава кроз теоријом предвиђене три димензије.
The subject of this research is ambivalent sexism which consists of hostile and
benevolent sexism and is expressed through negative and positive prejudices. In this
thesis we point out the shortcomings of operationalization and conceptualization of
ambivalent sexism, applying the analysis to the case of Montenegro. The aim was to
open the space for better understanding, as well as political implementation of this
concept, in order to redress gender injustice, in accordance with the assumptions of
the feminist theory of Nancy Fraser which is our point of departure. The most
important contribution of the socio-psychological theory of ambivalent sexism is a
conceptualization of benevolent sexism which is expressed through a positive tone,
but has negative impact on gender equality.
The central original contribution of this thesis is that we have confirmed
through the theoretical analysis and through empirical research the hypothesis that
Ambivalent Sexism Inventory (ASI) does ...not represent a valid operationalization of
ambivalent sexism. Our research results show that a large number of items in this
scale does not measure sexism. We confirmed that the contextualization of the
operationalization is necessary because certain attitudes from the ASI (Ambivalent
Sexism Inventory), which was created in the USA, are not applicable in the context of
Montenegrin society. There are also some important aspects of ambivalent sexism in
Montenegro that are absent from the ASI, but should be considered and explored.
In addition, we have pointed out the limitations of the structural explanation of
the ambivalent sexism theory according to which ambivalent sexism is the result of
the existence of men's structural power, different gender roles and sexual
reproduction.We conluded that this explanation ignores the importance of existence of
different values and ideological influences (eg. chivalry, enlightenment) on the ways
of manifestations of sexism throughout history. Empirical results show that
ambivalent sexism does not manifest itself in three dimensions like the theory of
ambivalent sexism predicted.