Утицај дефицита селена и блокатора дејодиназа на урођени и стечени имунски одговор јувенилних пацова

Abstract

У оквиру ове докторске дисертације испитиван је утицај дефицита селена и инхибитора дејодиназа на урођени и стечени имунски одговор јувенилних пацова. Експеримент је рађен на 128 Wistar пацова мушког пола, подељених у осам експерименталних група: 1. Se+PTU-IA- (контролна група), 2. Se+PTU-IA+, 3. Se+PTU+IA-, 4. Se+PTU+IA+, 5. Se-PTU-IA-, 6. Se-PTU-IA+, 7. Se-PTU+IA- i 8. Se-PTU+IA+. Половини пацова који су формирали селенадекватне групе (Se+) давана је храна са адекватним садржајем селена (0,334 mg/kg). Другој половини пацова који су формирали селендефицитне групе (Se-) давана је храна са ниским садржајем селена (0,031 mg/kg). Као инхибитори дејодиназа примењивани су пропилтиоурацил (PTU+) у дози од 150 mg/L воде за пиће и јопаноична киселина (IA+) у дози од 6 mg/100 g телесне масе. Треће недеље огледа одређивани су статус селена (концентрација селена у пуној крви и активност GPх1 у крви и GPх3 у крвној плазми), статус тиреоидних хормона (концентрација Т3, Т4 и TSH у плазми), способност адхеренце и продукције пероксида перитонеалних макрофага in vitro и титар природних IgМ антитела крвне плазме реактивних са антигенима овчијих еритроцита. Друга половина пацова сваке групе је имунизована у петој и седмој недељи огледа 10%- ном суспензијом овчијих еритроцита. Након седам недеља огледа одређен им је статус селена и хормона тиреоидне осовине, целуларност слезина, релативнa заступљеност (%) и апсолутни број Т и Б лимфоцита и NK ћелија у слезини и титар IgM и IgG антитела реактивних са антигенима овчијих еритроцита. У групама са селендефицитном исхраном потврђен је селендефицитни статус пацова. Примена PTU или комбинације PTU и IA узроковала је системску хипотиреозу, док код пацова третираних јопаноичном киселином није утврђена системска хипотиреоза. Дефицит селена довео је до смањења продукције пероксида од стране перитонеалних макрофага...

The effect of selenium deficiency and deiodinase inhibitors on innate and adaptive immune responses in juvenile rats was investigated within this doctoral thesis. The experiment was carried out on 128 male Wistar rats, randomly assigned into 8 experimental groups: Se+PTU-IA- (control group), 2. Se+PTU-IA+, 3. Se+PTU+IA-, 4. Se+PTU+IA+, 5. Se-PTU-IA-, 6. Se-PTU-IA+, 7. Se-PTU+IA- and 8. Se-PTU+IA+. Rats belonging to selenium deficient groups (Se-) were fed with selenium deficient diet (0,031 mg/kg feed). Rats in the other study arm (Se+) were provided with a selenium adequate diet containing 0.334 mg Se/kg feed. Propylthiouracil (PTU+) in a final concentration of 150 mg/L of drinking water, and iopanoic acid (IA+) administered in dose of 6 mg/kg bw, were used as deiodinase inhibitors. Three weeks after the beginning of the experiment the following parameters were determined: selenium status (selenium concentration in full blood; GPx1 activity in blood and GPx3 activity in plasma); thyroid status (T3, T4 and TSH concentration in plasma); rat peritoneal macrophage adherence capacity and peroxide production in vitro and titer of naturally acquired IgM reactive with sheep red blood cells. In the 5th and 7th week of the experiment, the other half of rats in each arm was immunized with 10% suspension of sheep red blood cells. After seven weeks of experiment, selenium and thyroid status of these animals, spleen cellularity, proportion (%) and absolute number of spleen T and B lymphocytes and NK cells, and titers of IgM and IgG antibodies reactive with sheep red blood cells were determined. Selenium deficient status was confirmed in all rats belonging to selenium deficient groups. Treatment with PTU alone or in combination with IA resulted in development of systemic hypothyreosis, while systemic hypothyreosis was not established in rats treated with iopanoic acid. Selenium deficiency resulted in reduction of peroxide production in peritoneal macrophages...