Збирне именице у савременом српском језику

Abstract

Предмет овог истраживања су збирне именице у савременом српском језику, односно лексичке јединице које означавају скуп, мноштво, колектив живих или неживих ентитета (људи, животиња, биљака, предмета и сл.) који се посматрају као нераздељива целина. Регистрована су два типа збирних именица према творбеном критеријуму. Први тип сачињавају именице са творбеним формантом збирности: -ад (и проширеном варијантом -чад): јагњад, мезимчад, пилад, телад, унучад; -еж: младеж, пилеж, стареж; -ија (и проширеним варијантама -адија, -арија, -ерија, -урија): дерладија, клинчадија, млађарија, старудија; -ина (и проширеним варијантама -евина, -иња, -штина): госпоштина, малограђанштина, омладина; -је: борје, грање, жбуње, камење, цвеће; -ство (-штво): грађанство, радништво, сељаштво, српство, а други тип чине збирне именице без творбеног форманта збирности (армија, војска, воће, накит, новац, племе и др.), односно лексичке збирне именице. Према томе, с једне стране у оквиру творбено-семантичке категорије издвајају се деривати који служе за исказивање мноштва именица у једнини, а с друге стране немотивисане именице којима се уз помоћ семантичких константи типа ’скуп’, ’мноштво’, ’збир’, ’маса’, ’група’, ’гомила’, ’велики број’ (људи, предмета и сл.) исказује збирни карактер...

Collective nouns in contemporary Serbian language, i.e. lexical units determining a set, a number, a collective of live or non-live entities (people, animals, plants, things, etc.), which are observed as inseparable unit, are the subject of this research. According to the word-formation criterion, there are two types of collective nouns. The first type is represented by nouns with formation formant of collectiveness: -ad (extended version -čad): јagnjad, mezimčad, pilad, telad, unučad; -еž: mladež, pilež, starež; -ija (and extended versions -аdija, -arija, -еrija, -urija): derladija, klinčadija, mlađarija, starudija; -ina (and extended versions - еvina, -inja, -ština): gospoština, malograđanština, omladina; -је: borje, granje, žbunje, kamenje, cveće; -stvo (-štvo): građanstvo, radništvo, seljaštvo, srpstvo and the second type is represented by collective nouns without a formation formant of collectiveness (аrmija, vojska, voće, nakit, novac, pleme, etc.), i.e. lexical collective nouns. According to this, on one side there are derivations which express collectiveness of nouns in singular within formation semantic category, and on the other side there are non-motivated nouns which express collective character by semantic constants such as ’set’ (’skup’), ’a multitude of’ (’mnoštvo’), ’summation’ (’zbir’), ’mass’ (’masa’), ’group’ (’grupa’), ’a lot’ (’gomila’), ’a great number’ (’veliki broj’) of people, objects etc., determining collective character...