Ka dijaloškom perfekcionizmu: epolitička filozofija Stenlija Kavela

Abstract

Ova doktorska disertacija bavi se političkom filozofijom američkog filozofa Stenlija Kavela. Osnovna teza koju zastupam u ovom radu jeste da Kavel poseduje originalnu političku filozofiju. Pokazuje se da, iako Kavel nikada nije sistematski izložio svoje političke ideje, one ipak nisu samo fragmentarna razmatranja na međusobno slabo povezane teme, već su povezana jednim specifičnim pogledom na politiku, s obzirom na koji se fragmenti mogu videti u njihovoj međusobnoj vezi. Ovaj Kavelov pogled na politiku nazivam dijaloškim perfekcionizmom, zbog njegove zasnovanosti na otvorenom dijalogu za, kako individualnu, tako i društvenu, transformaciju i usavršavanje. Kako pokazujem, ovo gledište se javlja kako u onim Kavelovim radovima koji se bave temama koje se standardno smatraju političkim, tako i u onim koji se bave problemima iz etike, filozofije jezika, filozofije duha i filozofije filma. U prvom poglavlju ovog rada, razmatra se Kavelova kritika Džona Rolsa i njen odnos prema političkoj filozofiji Alasdera Mekintajera. Drugo poglavlje se bavi Kavelovim razvijanjem perfekcionističke ideje koju pronalazi u delima američkog transcendentaliste, Ralfa Valda Emersona, kao i značajem dijaloškog perfekcionizma za problem tuđih svesti i s njim povezanim problemom priznanja. Treće poglavlje razmatra Kavelovu interpretaciju Vitgenštajnove „scene podučavanja“ kao perfekcionističkog dijaloga i političke implikacije takve interpretacije. Četvrto poglavlje je posvećeno značaju dijaloškog perfekcionizma za rešavanje problema suzbijanja nerazložnih doktrina u kontekstu Rolsovog Političkog liberalizma. Peto poglavlje se bavi primerima dijaloškog perfekcionizma u Kavelovom tumačenju filma.