Банат у доба краља Матије Корвина:(1458-1490)

Abstract

Докторска дисертација Банат у доба краља Матије Корвина (1458- 1490) има за циљ да пружи потпун преглед прилика на територији Баната као географске целине за време владавине угарског краља Матије Корвина, и да попуни празнину у српској медиевистици, у којој су веома ретка дела чији је предмет проучавања био Банат као географска целина. Ослањајући се на многобројне изворе, као и на релевантну литературу, аутор је утврдио да је у времену када је Османско царство уништило појас вазалних држава који је до почетка владавине Матије Корвина штитио јужне границе Краљевине Угарске, Банат био, после Београда, најважнији одсек одбране Угарске од турских напада, у коме се, у граду Темишвару, налазило седиште генералног капетана Доњих Крајева. Потреба за насељавањем опустошених области и привлачењем нових ратника под заставу угарског краља Матије Корвина довели су до краљевог даривања поседа у Банату српској властели, и планског досељавања Срба са балканског полуострва у Банат. Ове миграције су одлучујуће утицале да етничка и верска структура становништва Баната почне да се преокреће у смеру јачања словенског и православног становништва ове области. Дисертација такође разматра типологију и положај урбаних насеља, утврђења и великих поседа који су припадали монарху, црквеним установама и значајним властелинским породицама, као и битне одлике сеоских насеља, прилике у римокатоличкој и православној цркви у Банату, и одлике тамошње привреде, како руралне тако и урбане, и саобраћаја у времену владавине краља Матије Корвина, при чему нису коришћени само писани извори и историографска литература, него и објављени резултати археолошких истраживања. Ова дисертација је допринела бољем познавању прилика на једном јасно омеђеном географском простору данас познатом под именом Баната у времену велике историјске прекретнице, и бољем разумевању како тамошњих прилика током тога периода, тако и угарско-српских, угарско-влашких и угарско-османлијских односа...

PhD dissertation Banat in the Age of King Matthias Corvinus (1458- 1490) aims to offer a complete overview of the situation in the region of Banat as a geographical entity during the reign of Hungarian King Matthias Corvinus, and to fill a gap in the Serbian medieval studies, in which works whose subject was Banat as a geographical entity are very rare. Drawing from numerous sources, as well as the relevant literature, the author finds that at the time when the Ottoman Empire destroyed the belt of vassal states, which protected the southern border of the Kingdom of Hungary until the beginning of the reign of Matthias Corvinus, the Banat was, after Belgrade, the most important section of Hungarian defence from Turkish attacks, in which, in the city of Timișoara, was situated the seat of the captain-general of Lower Parts. The need for the settlement of the devastated areas and attracting new warriors under the banner of Hungarian king Matthias Corvinus led to the king's donations of lands in Banat to Serbian nobility, and planned migrations of Serbs from the Balkan Peninsula to Banat. These migrations were of the crucial influence under which the ethnic and religious composition of the population of Banat began to turn into the direction of increasing Slavic and Orthodox population of the area. The dissertation also discusses the typology and the position of urban settlements, fortifications and large estates which belonged to the monarch, ecclesiastical institutions and important noble families, as well as the essential characteristics of rural settlements, the situation in the Roman Catholic and the Orthodox Church in Banat, and the characteristics of the local rural and urban economy and transport during the reign of king Matthias Corvinus, whereby not only written sources and historiographical literature were used, but also the published results of archaeological research. This dissertation has contributed to a better knowledge of the situation on a clearly demarcated geographical area known today as Banat at the time of a great historical turning point, and a better understanding of the local conditions during the period, as well as Hungaro-Serbian, Hungaro- Wallachian and Hungaro-Ottoman relations.