Структурализам у архитектури Југославије у периоду од 1954. до 1980. године

Abstract

Предмет докторске дисертације јесте проучавање појаве и контекстуализације структурализма у југословенској архитектонској теорији и пракси у периоду од 1954. до 1980. године. Овај рад има за циљ да представи и класификује теоријске одреднице које су дефинисале структаралистички приступ у архитектонској и урбанистичкој пракси и да укаже на прхватање идеја и метода структурализма на архитектонској и широј интелектуалној сцени Југославије наведеног периода. Путем специфичног концепта културе који је подражавао прогресивне идеје интернацонале и хуманистичког марксизма, политика југословенског социјалистичког друштва је иницирарала истраживања архитектонске и урбане културе користићи се методама и поставкама семиотике, историцизма, дијалектике, креативности, критике, оживљавања хуманистичких вредности традиционалне културе и успостављања синтезе животног простора. Резултати докторске дисертације указују да посматрано у ширем друштвеном контексту, прихватање структуралистичког сагледавањa културних феномена радикално променило у то време доминантни функционалистички приступ у архитектури. У том погледу, може се потврдити да је као авангардни правац структурализам последично утицао на критичку мисао и промену функционалистичких принципа и вредности како у оквиру југословенске архитектуре, тако и у оквиру шире културе високог модернизма, успостављајући нови систем мишљења који је тежио више естетизацији, формалном и семиотичком приступу, као и успостављању универзалних и архетипских вредности проистеклих из истраживања вернакуларне архитектуре националног искуства. За разлику од доминантне позиције на Западу, у архитектури Југославије структурализам се манифестовао кроз приступе малобројних архитеката теоретичара, у чијем су се фокусу налазили концепти побољшања животног стандарда и хуманизације животног окружења...

The subject of this doctoral dissertation is the study of the appearance and contextualization of structuralism in Yugoslav architectural theory and practice in the period from 1954 to 1980. The aim of this research is to present and classify the theoretical determinants that defined the structuralist approach in architectural and urban planning practice and to point to the acceptance of structuralist ideas and methods on the architectural and broader intellectual scene of Yugoslavia in the given period. By means of a specific cultural concept that maintained the progressive ideas of the International and humanist Marxism, the politics of Yugoslav socialist society initiated the study of architectural and urban culture using the methods and basics of semiotics, historicism, dialectic, creativity, criticism, the revival of traditional culture’s humanistic values and establishment of a synthesis of the living space. The results of this doctoral dissertation indicate that, seen in a broader social context, acceptance of the structuralist perspective of cultural phenomena radically changed the then dominant functionalist approach in architecture. In this way, it may be confirmed that as an avant-garde movement, structuralism consequentially affected critical thought, and change in the functionalist principles and values, both in Yugoslav architecture and also within a broader culture of high modernism, establishing a new system of thought that aspired more towards aestheticization, a formal and semiotic approach and the establishment of universal and archetypal values derived from the study of vernacular architecture of national experience. Unlike its dominant position in the West, structuralism in the architecture of Yugoslavia manifested itself through the approaches of a handful of architects and theorists, in whose focus were the concepts of improving standards of living and humanizing the environment. Structuralist theory had an immediate effect on the change in architectural practice and urbanistic ideas in Yugoslavia during the 1960s and 1970s, first of all with regard to the development of residential architecture, and then also the architecture of hotel complexes, schools and residence halls, as well as cultural objects...