Osetljivost Cercospora beticola (Sacc.)prouzrokovača pegavosti lišća šećerne repeprema fungicidima

Abstract

Cercospora beticola, prouzokovač pegavosti lišća šećerne repe je ekonomski najznačajnije oboljenje lista, koje se primarno suzbija primenom fungicida. U Srbiji je za suzbijanje ovog parazita registrovan i široko primenjivan veći broj preparata iz grupa MBC fungicida (benzimidazoli), DMI fungicida (triazoli i imidazoli), kao i QoI fungicida (metoksi-akrilati). Fungicidi iz navedenih grupa imaju specifičan mehanizam delovanja, te kod njih postoji visok rizik od pojave rezistentnosti kod fitopatogenih gljiva, što predstavlja najvažniji ograničavajući faktor u suzbijanju pegavosti lišća šećerne repe koju prouzrokuje C. beticola. Ukupno 103 monosporijalnih izolata su prikupljeni sa 60 lokaliteta iz vodećih regiona gajenja šećerne repe u Srbiji. Za utvrđivanje nivoa osetljivosti referentne populacije C. beticola korišćeno je 5 izolata sa cvekle i blitve, koji su izolovani s lokaliteta na kojima nikad nisu primenjivani fungicidi. Na osnovu EC50 vrednosti referentne populacije C. beticola, utrđena je diskriminativna koncentracija za svaki ispitivani fungicid: karbendazim 5 μg/ml, flutriafol 1.25 μg/ml, tetrakonazol 0.6 μg/ml i azoksistrobin 0.1 μg/ml. Rezistentost prema karbendazimu je detektovana kod 96% izolata, dok je udeo izolata koji su rezistentni prema triazolima iznosio 9.2% za tetrakonazol i 16.3% za flutriafol. Svi izolati koji su razvili rezistetnost prema triazolima su bili rezistetni i na karbendazim, što je prvi nalaz dvostruke rezistetnosti na ove fungicide kod C. beticola. Osetljivost prema azoksistrobinu je ostala nepromenjena s obzirom da se ni jedan od ispitivanih izolata nije razvijao na podlozi sa dodatim fungicidom. Rezultati primene CAPS markera u detekciji izolata koji su rezistentni prema flutriafolu i karbendazimu podudarala se nalazima in vitro testova. Efikasnost karbendazima, 4 flutriafola, azoksistrobina i tetrakonazola u preporučenim dozama je ispitana u poljskim ogledima sa veštačkim inokulacijama izolatima C. beticola koji su osetljivi ili rezistentni prema karbendazimu i flutriafolu. Karbendazim i flutriafol su bili nedovoljno efikasni u suzbijanju pegavosti lišća koja je prouzrokovana izolatima koji su razvili rezistentnost prema ovim fungicidima, dok su pokazali dobru efikasnost u kontroli pegavosti koja je prouzrokovana osetljivim izolatima C. beticola. S druge strane, azoksistrobin i tetrakonazol su pokazali dobru efikasnost u suzbijanju oboljenja bez obzira na nivo osetljivosti izolata korišćenih u veštačkim inokulacijama. Prikazani rezultati daju doprinos razvoju strategije za monitoring osetljivosti populacije C. beticola, koji predstavlja odlučujući faktor za efikasno suzbijanje pegavosti lišća šećerne repe. Identifikacija smanjene osetljivosti prema fungicidima je od suštinskog značaja za uspostavljanje novih strategija u rešavanju problema pojave rezistentosti C. beticola, kao i za odabir fungicida koji će se primenjivati na lokalitetima na kojima je došlo do pojave smanjene osetljivosti ili rezistentnosti parazita.