Термини soma и sarks у контексту формирања новозаветне антропологије - историјат, семантичка и компаративна анализа

Abstract

Предмет овога рада су термини σῶμα и σάρξ, развој њихових употреба и значења те, поврх свега, њихов прворазредни значај у Новом Завету. У примени на човека, своју заједничку основицу, изабрани термини се већ од Хомера сучељавају, затим кроз своју историју каткад делимично, а каткад потпуно поклапају и на крају омеђеног историјског тока за ово истраживање, у Новом Завету, разграничавају и на карактеристичан начин диференцирају. Због те њихове непрекинуте узајамности на антрополошком плану, термини σῶμα и σάρξ су у овом раду заједно подвргнути филолошкој анализи, што је у крајњој линији допринело да се и појединачно боље сагледају. Премда изабрани термини имају дугу и богату семантичку историју и занимљив развојни пут од почетка писане предаје, њихове новозаветне употребе су ипак од прворазредног значаја, будући да се на њима темељи сасвим нова и веома упечатљива новозаветна слика човека, што им је најзад обезбедило и значајну улогу у хришћанској теолошкој терминологији. Развој значења термина σῶμα и σάρξ изложен је у овом раду почев од етимолошких претпоставки о њиховом изворном облику и значењу, преко њихових употреба у претхришћанској хеленској књижевности и делима хеленизованих Јевреја, све до њихове појаве у Новом Завету. Семантички развој изабраних термина бива систематски пропраћен на бројним потврдама, уз главно настојање да се у правој мери сагледа како и када су се мењале њиховe употребe и значења, поготову приликом преласка из једне у другу књижевну традицију, те како се у крајњем исходу развио њихов изузетан значај, при чему је главно тежиште истраживања на њиховој новозаветној појави. Из спроведене анализе произлази закључак да термини σῶμα и σάρξ разматрани кроз три семантичко-историјска пресека нису толико мењали значење колико контекст у којем се јављају и значај који у датом контексту добијају, пре свега антрополошки. Тај значај достиже свој врхунац управо с појавом Новог Завета, где изабрани термини постају универзалне и дотад ненаговештене антрополошке ознаке и модели.