Анализа оксидативног стреса у ткиву папиларног карцинома штитасте жлезде

Abstract

Папиларни карцином је најчешћи малигни тумор штитасте жлезде и чини преко 80% малигнитета штитасте жлезде. Постоји више патохистолошких варијанти папиларног карцинома штитасте жлезде, од којих су најчешће класична варијанта, фоликулска варијанта, микрокарцином и солидна варијанта. Код највећег броја оболелих је клинички ток индолентан и прогноза изузетно добра, док се код мањег броја пацијената болест може испољити у агресивном облику. Етиологија настанка папиларног карцинома штитасте жлезде првенствено се везује за изложеност јонизујућем зрачењу, као и за генетске, хормонске и срединске чиниоце. Значај оксидативног стреса у патогенези папиларног карцинома штитасте жлезде је до сада проучаван, али не постоји довољно података како би се могао објаснити утицај на развој тумора и његове фенотипске особине. Циљ: Циљ студије је да се квантификује оксидативни стрес у ткиву папиларног карцинома штитасте жлезде у односу на нормално ткиво штитасте жлезде оболелих од папиларног карцинома штитасте жлезде као и у односу на ткиво бенигне полинодозне струме штитасте жлезде. Анализиран је и утицај демографских, клиничких и придружених фактора, као и патолошких особина тумора. Материјал и методе: У циљу карактеризације ткивног редокс статуса квантификовани су следећи биомаркери: концентрација малондиалдехида, завршних производа оксидације протеина, тотални оксидативни статус, тотални антиоксидативни статус, индекс оксидативног стреса, укупни садржај тиола, као и активности супероксид дисмутазе, каталазе, глутатион пероксидазе и глутатион редуктазе. Наведени параметри су одређени квантитативно у ткивним хомогенатима употребом одговарајућих спектрофотометријских метода. Резултати: Доказано је да ткиво папиларног карцинома штитасте жлезде поседује већу антиоксидативну способност од нормалног ткива штитасте жлезде, а да се не разликује у погледу редокс статуса од ткива бенигне полинодозне струме...

Papillary thyroid carcinoma is the most common malignant tumor of the thyroid gland and it comprises more than 80% of all thyroid malignancies. There are different pathohistological variants of papillary thyroid carcinoma, while the most common are classical variant, follicular variant, papillary microcarcinoma and solid variant. The clinical course of papillary thyroid carcinoma is indolent and the prognosis is excellent in most patients, while in a small number of them the disease can present in aggressive form. Ionizing radiation represents the most influential risk factor for development of papillary thyroid carcinoma, beside the genetical, hormone and environmental factors. The importance of oxidative stress in pathogenesis of papillary carcinoma was previously investigated, but there are no sufficient data that could provide a better understanding of tumor initiation and its phenotype characteristics. Aim: The aim of the study is to quantify oxidative stress in tissue of papillary thyroid carcinoma and to confront these results with the values obtained in normal thyroid tissue of papillary thyroid carcinoma patients and with thyroid tissue of benign multinodular goiter patients, along with the analysis of influence of demographic, clinical and confounding factors, and with tumor pathological characteristics. These biomarkers were assayed spectrophotometrically in tissue homogenates. Material and methods: The following biomarkers were used for characterization of tissue redox status: malondialdehyde, advanced oxidation protein products, total oxidative status, total antioxidative status, oxidative stress index, total amount of thiols, as well as the activities of superoxide dismutase, catalase, glutathione peroxidase and glutathione reductase. Results: It was demonstrated that the papillary carcinoma tissue has higher antioxidative capacity than normal thyroid tissue, and that its redox status doesn’t differ from the benign multinodular goiter tissue...