Планирање урбаног приобаља у контексту примене мера адаптације на поплаве:пример Београда

Abstract

Један од најзначајнијих просторних ресурса у многим градовим широм света представља простор градског приобаља. Истраживање је постављено тако да феномен развоја приобаља представља област у оквиру које ће се анализирати критеријуми и принципи везани за процес доношења одлука у оквиру климатски одговорног планирања. Тема је третирана на овај начин, јер сматрам да, управо приобаље, често оптерећено индустријским садржајима, поседује највећи потенцијал за пренамену и ширење градског ткива, па тако и за имплементацију принципа климатски одговорног планирања у процес његовог развоја. Овакви процеси покренути су и трају у многим светским градовима, док су на нашем простору неизбежни и представљаће огромну шансу за спровођење климатски одговорног планирања, за чију је примену неопходно постојање и разумевање оваквих параметара. Полазећи од хипотезе да је простор приобаља најпогоднији за спровођење климатски одговорног планирања у Београду, у раду ће бити примењене методе анализе (идентификације и класификације) кључних параметара везаних за доношење одлука у климатски одговорном планирању, као и компарације примера из литературе у оквиру теме имплементације оваквих параметара у процес планирања. Како је истраживање везано за испитивање могућности успостављања и примене параметара климатски одговорног и одрживог планирања на простору београдског приобаља, очекивани резултати су смернице за имплементацију у процес његовог развоја, намењене планерима и стручној јавности.

One of the most significant area assets in cities all over the world is the waterfront area. The research was devised in such a way that the development of the waterfront area will include an analysis of the criteria and principles linked with the decision-making process within environmentally responsible planning practices. The topic was developed thus as I consider that it is the waterfront area which is often encumbered by industrial effluence yet it has the greatest potential for reconstruction and expansion of the urban milieu, and thus also for the implementing of the principles of environmentally responsible planning practices in the process of development. Such processes have been initiated and are under way in many cities around the world and are inevitable in this area as well, representing a huge chance to carry out environmentally responsible planning practices. For the application of the mentioned, it is necessary to understand the given parameters. Starting from the hypothesis that the waterfront area is the most suitable for carrying out environmentally responsible planning practices in Belgrade, the paper will implement analysis methods (identification and classification) of the key parameters linked with decision-making in environmentally responsible planning practices, as well as comparing examples from literature in regards to the topic of implementing such parameters within the planning process. As the research is linked with testing the possibilities of establishing and applying the parameters of environmentally responsible and sustainable planning practices within the area of Belgrade’s waterfront, the expected results are to be guidelines for their implementing in the process of development, aimed at planners and specialists