Орални статус код пацијената са хроничном бубрежном инсуфицијенцијом

Abstract

Увод: Хронична бубрежна инсуфицијенција (ХБИ) се дефинише као структурно или функционално оштећење бубрега у трајању од најмање три месеца и/или смањење јачине гломеруларне филтрације (ЈГФ) испод 60 мл/мин/1.73м2. У доступној литератури постоје различити подаци о присуству оралних манифестација код пацијената са ХБИ у квантитативном и квалитативном погледу. Стање бубрежне дисфункције праћено је променама у протоку и саставу пљувачке што је у последњој деценији допринело испитивању клиничких и лабораторијских показатеља бубрежне болести. Циљ: Циљ студије је био да се испита објективно стање оралне слузокоже, вредности рН, сијалометрије, концентрације урее, креатинина и секреторног имуноглобулина А пљувачке као и орални микробиолошки статус код пацијената са ХБИ. Материјал и методе: Узорак је био сачињен од 50 предијализних (31 мушкарца и 19 жена просечне старости 59,06±14,30) и 25 хемодијализних пацијената (18 мушкараца и 7 жена просечне старости 54,92±13,60) са постављеном дијагнозом ХБИ, заједно са 25 системски здравих испитаника компарибилних по полу и старости. Поред клиничког прегледа усне дупље спроведен је тест витроадхезије, одређивање интензитета саливације, рН вредности пљувачке и индекса крварења из интерденталне папиле (PBI). На узорцима сакупљене пљувачке, уз помоћ аутоматизованог система Beckman Coulter АУ480 спроведено је лабораторијско одређивање урее и креатинина методом спектрофотометрије и секреторног имуноглобулина А методом имунотурбидиметрије. За микробилошко испитивање коришћен је брис језика и техника оралног испирка. Резултати: Нису утврђене статистички значајне разлике између група према демографско-социјалним подацима. Предијализни испитаници су имали значајно веће присуство промена оралне слузокоже и оралних симптома. Просечне вредности клиренса креатинина су биле значајно мање код оболелих испитаника са бледилом оралне слузокоже, уремичним задахом, ксеростомијом и измењеним осећајем укуса у поређењу са испитаницима без наведених промена. Код предијализних су утврђене значајно смањене вредности сијалометрије према контролним групама и повећане pH вредности према групи здравих испитаника. Просечне концентрације урее и креатинина су се статистички значајно разликовале између испитиваних група. Умерена позитивна корелација је утврђена између серумских и пљувачних концентрација урее и креатинина код предијализних и креатинина код хемодијализних. Према просечним вредностима секреторног имуноглобулина А није било разлика између група. Код пацијената са ХБИ утврђено је значајно веће присуство гљива из рода Candida са предоминацијом non-albicans Candida врста. Закључак: Резултати истраживања указују на важност утврђивања клиничких карактеристика усне дупље код предијализних пацијената. Интензитет саливације, pH вредност и пљувачне концентрације уремијских токсина могу бити поуздани маркери бубрежног оштећења. Једноставан и неинвазиван приступ приликом узорковања пљувачке и поузданост лабораторијске анализе треба да допринесу широј примени пљувачке као компетитивним дијагностичким флуидом серуму. Техника оралног испирка је прецизна квантитативна метода за одређивање степена гљивичне колонизације.

Uvod: Hronična bubrežna insuficijencija (HBI) se definiše kao strukturno ili funkcionalno oštećenje bubrega u trajanju od najmanje tri meseca i/ili smanjenje jačine glomerularne filtracije (JGF) ispod 60 ml/min/1.73m2. U dostupnoj literaturi postoje različiti podaci o prisustvu oralnih manifestacija kod pacijenata sa HBI u kvantitativnom i kvalitativnom pogledu. Stanje bubrežne disfunkcije praćeno je promenama u protoku i sastavu pljuvačke što je u poslednjoj deceniji doprinelo ispitivanju kliničkih i laboratorijskih pokazatelja bubrežne bolesti. Cilj: Cilj studije je bio da se ispita objektivno stanje oralne sluzokože, vrednosti rN, sijalometrije, koncentracije uree, kreatinina i sekretornog imunoglobulina A pljuvačke kao i oralni mikrobiološki status kod pacijenata sa HBI. Materijal i metode: Uzorak je bio sačinjen od 50 predijaliznih (31 muškarca i 19 žena prosečne starosti 59,06±14,30) i 25 hemodijaliznih pacijenata (18 muškaraca i 7 žena prosečne starosti 54,92±13,60) sa postavljenom dijagnozom HBI, zajedno sa 25 sistemski zdravih ispitanika komparibilnih po polu i starosti. Pored kliničkog pregleda usne duplje sproveden je test vitroadhezije, određivanje intenziteta salivacije, rN vrednosti pljuvačke i indeksa krvarenja iz interdentalne papile (PBI). Na uzorcima sakupljene pljuvačke, uz pomoć automatizovanog sistema Beckman Coulter AU480 sprovedeno je laboratorijsko određivanje uree i kreatinina metodom spektrofotometrije i sekretornog imunoglobulina A metodom imunoturbidimetrije. Za mikrobiloško ispitivanje korišćen je bris jezika i tehnika oralnog ispirka. Rezultati: Nisu utvrđene statistički značajne razlike između grupa prema demografsko-socijalnim podacima. Predijalizni ispitanici su imali značajno veće prisustvo promena oralne sluzokože i oralnih simptoma. Prosečne vrednosti klirensa kreatinina su bile značajno manje kod obolelih ispitanika sa bledilom oralne sluzokože, uremičnim zadahom, kserostomijom i izmenjenim osećajem ukusa u poređenju sa ispitanicima bez navedenih promena. Kod predijaliznih su utvrđene značajno smanjene vrednosti sijalometrije prema kontrolnim grupama i povećane pH vrednosti prema grupi zdravih ispitanika. Prosečne koncentracije uree i kreatinina su se statistički značajno razlikovale između ispitivanih grupa. Umerena pozitivna korelacija je utvrđena između serumskih i pljuvačnih koncentracija uree i kreatinina kod predijaliznih i kreatinina kod hemodijaliznih. Prema prosečnim vrednostima sekretornog imunoglobulina A nije bilo razlika između grupa. Kod pacijenata sa HBI utvrđeno je značajno veće prisustvo gljiva iz roda Candida sa predominacijom non-albicans Candida vrsta. Zaključak: Rezultati istraživanja ukazuju na važnost utvrđivanja kliničkih karakteristika usne duplje kod predijaliznih pacijenata. Intenzitet salivacije, pH vrednost i pljuvačne koncentracije uremijskih toksina mogu biti pouzdani markeri bubrežnog oštećenja. Jednostavan i neinvazivan pristup prilikom uzorkovanja pljuvačke i pouzdanost laboratorijske analize treba da doprinesu široj primeni pljuvačke kao kompetitivnim dijagnostičkim fluidom serumu. Tehnika oralnog ispirka je precizna kvantitativna metoda za određivanje stepena gljivične kolonizacije.

Introduction: Chronic kidney disease (CKD) is defined as structural and functional kidney damage for a period of at least three months and/or reduction of glomerular filtration rate (GFR) under 60 ml/min/1.73m2. There are different data in the available literature in term of quantitative and qualitative presence of the oral manifestation in patients with CKD. Kidney dysfunction is accompanied by changes in the salivary flow and composition, which is in the last decade contributed by examination of clinical and laboratory markers of renal disease. Aim: The aim of the study was to examine condition of oral mucosa, pH value, salivary flow rate, concentration of salivary urea, creatinine, secretory immunoglobulin A and oral microbiological status in patients with CKD. Materials and Methods: The sample was consisted of 50 predialysis (31 males and 19 females, mean age 59,06±14,30) and 25 hemodialysis patients (18 males and 7 females, mean age 54,92±13,60) with a diagnosis of CKD, along with 25 age and gender matched healthy controls. In addition of clinical examination, tongue blade adhesion test, sialometry, salivary pH test and determination of papilla bleeding index (PBI) were conducted. Saliva samples were collected for laboratory analysis performed by automated system Beckman Coulter AU480. Levels of uremic toxins (urea and creatinine) and secretory immunoglobulin A were determinated by spectrophotometric and immunoturbidimetric method, respectively. Oral swab and oral rinse method were used for microbiological examination. Results: The sociodemographic characteristics of the patients with CKD and healthy controls showed no significant differences. Predialysis subjects had significantly higher presence of oral mucosa changes and oral symptoms. Mean values of creatinine clearence were significantly lower in patients with oral mucosa pallor, uremic fetor, xerostomia and disguesia, compared to patients without listed symptoms. Predialysis patients showed significantly decreased salivary flow rate compared to both control groups and significantly increased pH values compared to healthy controls. Mean concentrations of salivary urea and creatinine were statistically different between the groups. Moderate positive correlation was determined between serum and salivary levels of urea and creatinine in predialysis patients and creatinine in hemodialysis patients. Statistical analysis showed no differences between groups in mean concentration of secretory immunoglobulin A. The rate of oral fungal colonisation was significantly higher in CKD patients with predominance of non-albicans Candida species. Conclusion: The results of the present study indicate the importance of determining the clinical characteristics of oral cavity in predialysis patients. Saliva flow rate, pH value and salivary concentration of uremic toxins could be reliable markers of kidney disease. Simple and non-invasive approach due to saliva sampling and reliability of laboratory test should contribute to a wider application of saliva as a competitive diagnostic fluid. Oral rinse technique is an accurate quantitative method for determining the rate of fungal colonization.