Говорни капацитет особа са израштајима на гласницама

Abstract

Говор представља врло сложену људску делатност. За његову успешну реализацију потребно је ускладити правилну артикулацију, исправан акустички сигнал, несметану перцепцију и одговарајућу когнитивну спознају. Као најзначајнији модалитет реализације језика у процесу комуникације у великој мери зависи од квалитетагласа који је његов неодвојиви део. Патолошке карактеристике гласа и говора особа са бенигним и малигним израштајима на гласницама перципирају се као различите варијације висине, интензитета и квалитета говорног гласа. Циљеви истраживања: Утврдити говорни капацитет особа са малигним, бенигним и псеудотуморима, на гласницама пре и после оперативног лечења, разлику између њиховог говорног капацитета и утврдити како оперативно лечење утиче на разумљивост и временске одреднице говора. Истраживање је спроведено током 2016. и 2017. годинена Клиници за болести ува, грла и носа Клиничког центра Војводине. Узорак је чинило 67 испитаника подељених у 2 групе према врсти израштаја на оне који су имали бенигне и псеудотуморе и испитанике са малигним туморима на гласницама старости од 23 до 74 године (AS 55,43 године; SD 11,95 година). Методе примењене у истраживању: Општи упитник, Тестови за искључивање из узорка (Мини-Ментал тест - Mini mental State Examination, Упитник о анксиозности-GAD-7 Anxiety, Тријажни артикулациони тест), Индекс говорног хендикепа -Speech Handicap Index,Акустичка анализа гласа, Максимално фонацијско време вокала /а/, Анализа временске организације говора, Разумљивост говора, Анализа мелодије реченице. Према нашим резултатима, пре операције у обе групе испитаника говорни капацитет је био готово уједначен са малом разликом јер су ипак нешто бољи говорни капацитет имале особе са малигним израштајима на гласницама али без статистичке значајности у поређеним групама. После оперативног лечења бенигних и псеудотумора на гласницама дошло је до статистички значајног побољшања говорног капацитета (p=0,005). После операције постојалаје статистички значајна разлика између говорног капацитета испитиваних група, при чему су бољи говорни капацитет имали испитаници групе I – са бенигним и псеудотуморима (t=-3,807, p<0,001). Разумљивост говора је код испитаника са малигним туморима гласнице била статистички значајно повезана са вредностима говорног капацитета пре операције (p=0,008). У погледу временске организације говора, код испитаника са малигним туморима на гласницама после операције дошло је до статистички значајног погоршања (p=0,025). У истраживању није добијен изоловани ефекат времена или врсте израштаја на говорни капацитет, али постоји њихов удружени ефекат (f = 10,079, p = 0,002). Препорука је да се сви пацијенти после оперативног лечења израштаја на гласницама укључе у поступак рехабилитације гласа и говора.

Govor predstavlja vrlo složenu ljudsku delatnost. Za njegovu uspešnu realizaciju potrebno je uskladiti pravilnu artikulaciju, ispravan akustički signal, nesmetanu percepciju i odgovarajuću kognitivnu spoznaju. Kao najznačajniji modalitet realizacije jezika u procesu komunikacije u velikoj meri zavisi od kvalitetaglasa koji je njegov neodvojivi deo. Patološke karakteristike glasa i govora osoba sa benignim i malignim izraštajima na glasnicama percipiraju se kao različite varijacije visine, intenziteta i kvaliteta govornog glasa. Ciljevi istraživanja: Utvrditi govorni kapacitet osoba sa malignim, benignim i pseudotumorima, na glasnicama pre i posle operativnog lečenja, razliku između njihovog govornog kapaciteta i utvrditi kako operativno lečenje utiče na razumljivost i vremenske odrednice govora. Istraživanje je sprovedeno tokom 2016. i 2017. godinena Klinici za bolesti uva, grla i nosa Kliničkog centra Vojvodine. Uzorak je činilo 67 ispitanika podeljenih u 2 grupe prema vrsti izraštaja na one koji su imali benigne i pseudotumore i ispitanike sa malignim tumorima na glasnicama starosti od 23 do 74 godine (AS 55,43 godine; SD 11,95 godina). Metode primenjene u istraživanju: Opšti upitnik, Testovi za isključivanje iz uzorka (Mini-Mental test - Mini mental State Examination, Upitnik o anksioznosti-GAD-7 Anxiety, Trijažni artikulacioni test), Indeks govornog hendikepa -Speech Handicap Index,Akustička analiza glasa, Maksimalno fonacijsko vreme vokala /a/, Analiza vremenske organizacije govora, Razumljivost govora, Analiza melodije rečenice. Prema našim rezultatima, pre operacije u obe grupe ispitanika govorni kapacitet je bio gotovo ujednačen sa malom razlikom jer su ipak nešto bolji govorni kapacitet imale osobe sa malignim izraštajima na glasnicama ali bez statističke značajnosti u poređenim grupama. Posle operativnog lečenja benignih i pseudotumora na glasnicama došlo je do statistički značajnog poboljšanja govornog kapaciteta (p=0,005). Posle operacije postojalaje statistički značajna razlika između govornog kapaciteta ispitivanih grupa, pri čemu su bolji govorni kapacitet imali ispitanici grupe I – sa benignim i pseudotumorima (t=-3,807, p<0,001). Razumljivost govora je kod ispitanika sa malignim tumorima glasnice bila statistički značajno povezana sa vrednostima govornog kapaciteta pre operacije (p=0,008). U pogledu vremenske organizacije govora, kod ispitanika sa malignim tumorima na glasnicama posle operacije došlo je do statistički značajnog pogoršanja (p=0,025). U istraživanju nije dobijen izolovani efekat vremena ili vrste izraštaja na govorni kapacitet, ali postoji njihov udruženi efekat (f = 10,079, p = 0,002). Preporuka je da se svi pacijenti posle operativnog lečenja izraštaja na glasnicama uključe u postupak rehabilitacije glasa i govora.

Speech represents a very complicated human ability. For its successful realization, it’s necessary to coordinate proper articulation, correct acoustical signal, unobstructed perception and adequate cognitive recognition. The most significant modality of language realization in the process of communication greatly depends on vocal quality, which is its inseparable element. Pathological vocal and speech characteristics in people with benign and malign growths on the vocal cords are perceived as different variations of pitch, intensity and quality of the speaking voice. Aims of the research: Determining the vocal capacity of people with malign, benign tumors and pseudo-tumors on the vocal cords, before and after surgical treatment, determining the difference between their vocal capacity and how surgical treatment affects comprehensibility and time determinants of speech. The research was conducted during 2016 and 2017 on the Otorhinolaryngology clinic of Vojvodina Clinical Centre. The sample consisted of 67 participants divided into 2 groups based on the type of growth present, into participants with benign and pseudo tumors and participants with malign tumors of the vocal chords, aged 23 – 74 (M=55,43; SD=11,95). Methods used in the research: General Questionnaire, Tests for exclusion from the sample (Mini mental State Examination), Anxiety Questionnaire – GAD-7 Anxiety, Triage Articulatory Test, Speech Handicap Index, Acoustic Vocal Analysis, Maximum phonation time vowel /a/, Time organization of speech analysis, Speech comprehensibility, Sentence melody analysis. According to the results of the research, before surgical treatment, the vocal capacity of both participant groups was nearly equable with a small difference of a somewhat higher vocal capacity in participants with malign growths on the vocal cords, but with no statistical significance between the compared groups. After surgical treatment of benign and pseudo tumors on the vocal cords, a statistically significant improvement of vocal capacity was observed (p=0,005). Post surgically, a statistically significant difference between the vocal capacity of tested groups was observed, with a higher vocal capacity present in the first group of participants with benign and pseudo tumors (t=-3,807, p<0,001). Speech comprehensibility in participants with malign tumors of the vocal cords was significantly correlated with the values of speech capacity prior to the surgical treatment (p=0,008). In regards to time organization of speech, there was a statistically significant deterioration in patients with malign vocal cord tumors (p=0,025). The research showed no isolated effect of time or type of growth on speech capacity, but a combined effect was observed (f=10,079, p=0,002). The recommendation is that all patients are included in the procedure of speech and vocal rehabilitation after surgical treatment.