Show simple item record

The using of conventional panoramic and cone-beam computed tomography images in diagnosis and planning orthodontic therapy for impacted maxillary canines

dc.contributor.advisorНиколић, Предраг В.
dc.creatorСимић, Сања М,
dc.date.accessioned2017-07-04T12:21:58Z
dc.date.available2017-07-04T12:21:58Z
dc.date.available2020-07-04T13:46:43Z
dc.date.issued2016
dc.identifier.urihttps://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/8348
dc.identifier.urieteze.pr.ac.rssr
dc.description.abstractУВОД. Максиларни очњаци су најчешће импактирани зуби тј. други после умњака. Учесталост импакција максиларних очњака варира од 1до 2% популације (у 85% случајева палатинално, а у 15% случајева лабијално). Како већина случајева импактираних максиларних очњака захтева сложену ортодонтско-хируршку терапију, оправдана је и чињеница да треба одабрати дијагностичку методу која је изузетно прецизна. Примена компјутеризоване cone-beam томографије (СВСТ) олакшава планирање терапије и чини је сигурнијом. За изузетно кратко време добијамо серију снимака, где је приказано жељено подручје вилице са тврдим и меким ткивима, уз тачну процену квантитета и квалитета кости, високу прецизност детаља и просторних односа у све три димензије, а при том су једноставни за коришћење. На тај начин, уз високу прецизност СВСТ снимака, могућност грешке приликом хируршке експозиције и ортодонтског извлачења очњака се своди на минимум. ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА. Циљ овог истраживања је да се упоредном анализом стандардне конвенционалне оптопантомографије и компјутеризоване томографије пронађе најпоузданији дијагностички поступак за правилну орјентацију, хирушки приступ и планирање биомеханике померања импактираног очњака,као и указати на евентуалне негативне последице у терапији импактитаних очњака МАТЕРИЈАЛИ И МЕТОДЕ. Узорак чини 80 импактираних максиларних очњака , код 65 испитаника, старости од 12 до 33 година. Истраживање је извршено анализом ортопантомографских и тродимемензионалним комјутеризованотомографских снимака максиле које су испитаници радили по нашем упуту, искључиво у дијагностичке сврхе и у циљу планирања предстојеће ортодонске терапије. За сваког испитаника постоји информисани пристанак у писаној форми да се подвргне додатном радиографском испитивању који ће бити коришћен у циљу дијагностике и плана терапије и као материјал за будуће истраживање. Први део истраживања се односи на дијагностику положаја импактираних максиларних очњака и откривању ресорпција на суседним зубима. Прво,на ортопантомографским снимцима мерени су задати параметри,а затим на СВСТ. Други део истраживања се односи на планирање терапије код пацијената са импактираним максиларним очњацима,након завршене дијагностике. Да би предвидели трајање ортодонског третмана и тежину случаја импактираног сталног очњака,за сваки очњак појединачно израчунат је TDI индекс на ортопантомограму и KPG индекс на СВСТ снимку.Како се ови индекси рачунају на различите начине, тестирамо њихово не/слагање у циљу постављања исправне дијагнозе и плана терапије.Трећи део истраживања се односи на успешност и трајање спроведене терапије, коришћене хирушке методе, компликације у току третмана и дали постоје естетски недостаци. Код ове групе третираних пацијената поређена је тачност спроведених дијагностичких процедура,описане анализе снимака и добијених индекса о процени тежине и трајање терапија. За анализу примарних података коришћене су дескриптивне статистичке методе, методе за тестирање статистичких хипотеза и методе за оцену слагања СВСТ и ОРТ мерења. Статистичке хипотезе су тестиране на нивоу статистичке значајности (алфа ниво) од 0,05. РЕЗУЛТАТИ. Од испитаника укључених у истраживање 41 (64,1%) је било женског пола,што је статистички значајно више од заступљености испитаника мушког пола којих је било 23 (35,9%). (p<0,001) Просечна старост свих испитаника у истраживању износи 16,3±4,3 године. Најмлађи испитаник има 12,0 година, а најстарији 33,0 годинаКод 64 испитаника са импакцијама дијагностиковано је 80 импактираних максиларних очњака. Учесталост унилатералних импакција максиларних очњака је трострука већа 48(75%) у поређењу са билатералним импакцијама 16 (25%). Од укупно 80 импактираних максиларних очњака 19 (23,75%) је било букално импактирано,3 (2,75%) средином алвеоле и 58 (72,5%) палатинално.Код букалних и палатиналних импакција најчешће је била заступљена парцијално вертикална импакција (70,0%); комплетно хоризонтална импакција (10%) је била заступљена искључиво код палатиналних импакција. Хиподонција латералних секутића била је присутна код 13 (16,3%) испитаника, искључиво у групи палатиналних импакција максиларних очњака; за разлику од атипичних латералних секутића који су били присутни у обе групе,код палатиналних импакција (15%) и код букалних импакција (10%). Једна од најчешћих компликација импактираних максиларних очњака је ресорпција суседних сталних зуба. Међутим, тај налаз се значајно разликује на ОРТ и СВСТ снимку, тачније велики проценат тих ресорпција се превиди на ОРТ. На ОРТ снимку је пронађено 6 ресорпција централних секутића (3,75%), 14 ресорпција латералних секутића (8,75%); док је на СВСТ пронађено 17 ресорпција централних секутића (10,6%), 27 ресорпција латералних секутића (16,9%) и 5 ресорпција првих премолара (2%). Значајна разлика у тарајању терапије постоји код букалних и палатиналних импакција, што се објашњава и различитом тежином и током терапије. Просечно трајање третмана код импакција на букалној страни износило је 18,6±4,2 месеци, док је код палатиналних импакција очњака износило 23,4±4,7 месеци. Постоји статистички значајна разлика у трајању третмана у односу на страну импакције (t=2,697; p=0,012) Успешан третман имало је 29 (96,7%) импактираних максиларних очњака. Компликације су честа појава у току ортодонтске терапије, свакако не озостају ни у току хирушкоортодонтске терапије импакције очњака. Компликације током третмана су се јавиле код 11 (36,7%) импакција. Међу компликацијама најчешће су се јављали естетски недостаци (36,7%), затим рецесије гингиве (26,7%). ДИСКУСИЈА. У литератури постоји сагласност да локализација импактираних максиларних очњака на ОРТ носи ризик од могућих грешака и да је зато СВСТ снимак максиле апсолутна индикација за импактиране максиларне очњаке. Постоји статистичка значајност у дијагностици импактираних очњака на ортопантомограму и компјутеризовано-томографским снимцима. Недостатак подударности између ове две рендгенографске методе постоји и у вези са лабијалном или палатиналном локализацијом крунице и корена импактираног очњака , што је од посебног клиничког значаја. СВСТ снимак даје тачну локализацију импактираног очњака , нагиб уздужне осовине зуба, дебљину и густину кости која покрива зуб, тачну близину суседних зуба, стање суседних зуба, локалних анатомских структура , величину фоликула импактираних очњака. ОРТ показује виши вертикални положај очњака, што прилично може бити разлог погрешног хируршког приступа. Хоризонтални положај крунице очњака на ОРТ снимку врло често показује мање преклапање суседних секутића, него што заиста јесте на СВСТ. На основу својих истраживања већи број аутора је потврдио потпуну оправданост СВСТ снимака и у дијагностици ресорпција на кореновим суседних секутића, које се јако тешко или готово немогуће дијагностиковати у почетном стадијуму на ОРТ. (Аlqerban, Botticelli,Lai) ЗАКЉУЧАК. СВСТ побољшава дијагнозу и даје корисне информације за план третмана. KPG индекс има изузетну предност за тачну и брзу процену положаја импактираног очњака, степен грешке је мањи, тако га можемо сматрати дијагностичким стандардом за терапију импактираних очњака. Ови поуздани и тачни подаци оправдавају потребу за увођењем ове методе у савремену клиничку праксу , јер додатно има и повољан утицај на редукцију погрешних третманаи компликација у току третмана. Информације о тачном положајукруне је релевантан обављања хируршке експозиције, а ортодонт треба да лоцира врх очњака да би дефинисао вектор вуче. Додатно СВСТ може смањити трајање терапије и побољшати шансе за успех и у тежим случајевима. Оправданост компјутеризовано томографских снимака у дијагностици и планирању терапије импактираних очњака је нашим истраживањем апсолутно потврђенаsr
dc.language.isosccsr
dc.publisherУниверзитет у Приштини (Косовска Митровица), Медицински факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/
dc.sourceУниверзитет у Приштини [Косовска Митровица]sr
dc.titleПримена конвенционалних панорамских и компјутеризовано томографских снимака у дијагностици и планирању ортодонске терапије импактираних максиларних очњакаsr
dc.title.alternativeThe using of conventional panoramic and cone-beam computed tomography images in diagnosis and planning orthodontic therapy for impacted maxillary caninesen
dc.typedoctoralThesisen
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dcterms.abstractNikolić, Predrag V.; Simić, Sanja M,; Primena konvencionalnih panoramskih i kompjuterizovano tomografskih snimaka u dijagnostici i planiranju ortodonske terapije impaktiranih maksilarnih očnjaka;
dc.identifier.fulltexthttps://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/60663/sanja_simic_dd.pdf
dc.identifier.fulltexthttps://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/60664/izvestaj_sanja_simic.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_8348


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record

openAccess
Except where otherwise noted, this item's license is described as openAccess