Вијетнамски рат и однос Социјалистичке Федеративне Републике Југославије према Сједињеним Америчким Државама 1964-1968. године

Abstract

Вијетнамски рат је имао велики утицај на југословенско-америчке односе. Решавање овог сукоба је за администрацију Линдона Џонсона било спољнополитички приоритет, док је за југословенско руководство овај проблем представљао кочницу у даљем развоју односа са Вашингтоном. Иако је зависио од економске помоћи Запада, званични Београд је критиковао америчку политику у Вијетнаму, што је довело до опадања квалитета у односима две земље. Погоршању међусобних односа је додатно допринело писање југословенске штампе и демонстрације против америчке политике које су у неким местима имале и насилан епилог. Бомбашки напади на југословенска представништва у Сједињеним Државама су додатно допринели захлађењу међусобних односа. Међутим, имајући у виду концепције спољне политике ове две земље, као и предходна искуства у сличним ситуацијама, југословенски и амерички лидери нису дозволили да се међусобни односи спусте испод одређеног нивоа, остављајући могућност да, када се за то створе услови, дође до њиховог побољшања. Представници Сједињених Држава су, до прве половине 1966. године, сматрали да СФРЈ може да одигра посредничку улогу у мирном решењу вијетнамског сукоба. Израелско-арапски рат у јуну 1967. је допринео поправљању односа између две земље, у чему је велики значај представљала размена писама између два председника. Посебну улогу су имале и три посете специјалног изасланика америчког председника Аверела Харимана приликом којих је разматрана могућност југословенског посредовања у ова два сукоба. Криза у југословенско-совјетским односима, након интервенције СССР у Чехословачкој 1968. је довела до нове етапе успона југословенско-америчких односа.

The Vietnam War had a great impact on the Yugoslav-American relations. Resolving this conflict was a foreign policy priority for the administration of Lyndon Johnson, while this represented a key problem in the further development of relations with Washington for the Yugoslav leadership. Although was dependent on economic aid from the West, the official Belgrade have criticized US policy in Vietnam, which led to a decline in the quality of relations between the two countries. Yugoslav press and demonstrations against US policy, which in some places had a violent epilogue, have contributed to further deterioration of mutual relations. Bomb attacks on the Yugoslav representative offices in the United States have additionally contributed to the cooling of these relations. However, bearing in mind the concept of foreign policy of these two countries, as well as previous experience in similar situations, Yugoslav and American leaders have not allowed the drop of their interrelationship below a certain level, leaving the possibility that, when the conditions are created, comes to their improvement. Until the first half of 1966, the representatives of the United States have believed that Yugoslavia can play a mediating role in the peaceful settlement of the Vietnam conflict. Israeli-Arab war in June 1967 has contributed to repairing in the relations between two countries, wherein exchange of letters between the two presidents have been of great importance. A special role had three visits of special envoy of US President Averel Hariman, during which, the Yugoslav intervention in these two conflicts has been discussed. The crisis in the Yugoslav-Soviet relations, after the intervention of the Soviet Union in Czechoslovakia in 1968, led to the rise and a new stage in Yugoslav-American relations.