Повезаност самопоимања са квалитетом живота и животним навикама код особа са оштећењем вида

Abstract

Самопоимање, квалитет живота и животне навике су де финисани преко домена повезаних са одређеним областима функц ионисања у свакодневном животу и неким животним улогама, стога је могуће да интерферирају. Ово истраживање има за циљ утврђивање самопоимања ко д одраслих са оштећењем вида (ОВ) и особа из опште популације и његове повезаности са квалитетом живота и животним навикам а. Узорак је чинило 175 испитаника: особе са ОВ(Н=92) оба пола, старе од 19 до 65 година (АС=35,10, СД=10,78) и особе из опште популације (Н=83) као контролна група уједначена са испитаницим а са ОВ према узрасту и полу. За прикупљање података о независним варијаблама кор ишћен је Демографски упитник конструисан за потребе овог ист раживања. Поменути конструкти испитивани су следећим скалама: Тенеси скала за процену самопоимања ( The Tennessee Self-Concept Scale – TSCS:2, 2nd edition; Fitts &Warren, 2003); Свеобухватна скала квалитета живота ( Comprehensive Quality of Life Scale – ComQOL-А5, 5th edition; Cummins, 1997) и скраћен а форма Скале животних навика( The Assessment of Life Habits general short form – LIFE-H 3.1; Fougeyrollas & Noreau, 2003). Испитујући самопоимање, уочили смо да највише резул тате имају слабовиди испитаници. Што се тиче квалитета живота, приметно је да слепе особе имају значајно лошији објективни квалит ет живота у поређењу са особама из контролне групе. Поређење по стигнућа особа са оштећењем вида показало је да слабовиде особе реали зују више животних навика у односу на слепе. Када говоримо о односу са мопоимања, квалитета живота и животних навика, корелациона анал иза је показала да између испитиваних конструката постоје ниске до уме рене значајне корелације. Без обзира на то што постоје докази да присуство ОВ може да изазове одређене тешкоће, није неопходно да оно узрокује и проблеме у квалитету живота, социјалној партиципацији или у области самопои мања

Self-concept, quality of life and life habits are d efined through domains connected with certain areas of everyday functionin g and with some social roles, so it could be that they interfere. This research has a goal to determine self-concept in visually impaired (VI) adults and adults from typical population and to check its correlations with quality of life and life habits. The sample included total of 175 respondents: VI pe rsons (N=92) of both gender, between age 19 to 65 and a control group of persons from typical population (N=83) equal with VI respondents by age and gender. For collecting data on the control variables, in ou r study we used a demographic questionnaire designed for this study. The above mentioned constructs were examined by following instruments: Tennessee Self-Concept Scale (TSCS:2, 2nd edition; Fitts & Warren, 2003), Comprehensive Quality of Life Scale (ComQOL-А5, 5th edition; Cummins, 1997) and The Assessment of Life Habits general short form (LIFE-H 3.1; Fougeyrollas & Noreau, 2003). Examining the self-concept, we noticed that respond ents with low vision have the highest scores. As for the quality of life, it is evident that blind people from our study have significantly poorer objective qu ality of life comparing the control group. A comparison of the achievements of VI people showed that respondents with low vision accomplish more life hab its than their blind counterparts. When we are talking about the relatio nship between self-concept, quality of life and life habits, correlation analys is showed the existence of low to moderate correlations between tested constructs. Regardless of the evidence that existence of VI can cause certain difficulties, it is not necessary that it causes pr oblems in the domains of quality of life, social participation or self-concept