Типологија и функција женских ликова у епским песмама Вукове збирке

Abstract

Типолошке одреднице у проучавању женских ликова епских народних песама показују стварни значај јунакиња и њихову позицију у епском систему. Испитане су функције женских ликова, степен и врста њихових активности у структури песме (од пасивне позиције до изразито активне) и типови односа, нарочито према мушким ликовима и утврђен је велики број позитивних женских ликова у односу на негативне. Епски контекст најчешће одражава реалну позицију жене и оквире у којима се стварају изузетни, велики и свевремени ликови епских јунакиња. Породични, социјални, митски, историјски и психолошки оквири, као и поетика епског песништва, моделују типове јунакиња (тип мајке, љубе, невесте, сестре, ћерке, девојке и виле) преко бинарних опозитних парова и женски ликови у Вуковим епском песмама сагледани су као комплексни и семантички разноврсни типови. Прецизна позиција јунакиње у песми значи откривање смисла њених речи и дејства који су рефлекс правила традиционалне културе. Носећи у себи многе особине несвојствене мушком свету, женски лик открива колико моћи, знања, снаге и храбрости припада женском начелу, када постаје подршка или опасност и зашто је народни певач најјачу одбрану патријархалног устројства поверио управо женским ликовима.

Tipološke odrednice u proučavanju ženskih likova epskih narodnih pesama pokazuju stvarni značaj junakinja i njihovu poziciju u epskom sistemu. Ispitane su funkcije ženskih likova, stepen i vrsta njihovih aktivnosti u strukturi pesme (od pasivne pozicije do izrazito aktivne) i tipovi odnosa, naročito prema muškim likovima i utvrđen je veliki broj pozitivnih ženskih likova u odnosu na negativne. Epski kontekst najčešće odražava realnu poziciju žene i okvire u kojima se stvaraju izuzetni, veliki i svevremeni likovi epskih junakinja. Porodični, socijalni, mitski, istorijski i psihološki okviri, kao i poetika epskog pesništva, modeluju tipove junakinja (tip majke, ljube, neveste, sestre, ćerke, devojke i vile) preko binarnih opozitnih parova i ženski likovi u Vukovim epskom pesmama sagledani su kao kompleksni i semantički raznovrsni tipovi. Precizna pozicija junakinje u pesmi znači otkrivanje smisla njenih reči i dejstva koji su refleks pravila tradicionalne kulture. Noseći u sebi mnoge osobine nesvojstvene muškom svetu, ženski lik otkriva koliko moći, znanja, snage i hrabrosti pripada ženskom načelu, kada postaje podrška ili opasnost i zašto je narodni pevač najjaču odbranu patrijarhalnog ustrojstva poverio upravo ženskim likovima.

Typological distinctions in the study of female characters in Serbianepic poetry show the real importance of heroines and their position in the epic system. We analysed functions of female characters, level and kind of their activities in the structure of a poem (from passive position to an extremely active) as well as types of their relationships, especially with male characters and found out that the number of positive female characters exceeded the one of negative. Epic context usually expresses the real position of a woman and the framework within which exceptional, great and timelesscharacters of epic heroines have beencreated. Family, social, mythical, historical and psychological frames, as well as the epic poetry, model the types of these heroines (type of a mother, beloved one, bride, sister, daughter, girlfriend and fairy) throughbinary opposing pairs and female characters in Vuk Karadžić’s epic poems have been perceived as complex and semantically diverse types.The precise position of heroines within a poem means revealing the meaning of her wordsand activities and the effect which is the reflection of the rules of traditional culture. A female character, bearing in itself many features uncharacteristic for the man’s world, reveals how much power, knowledge, strength and courage belongs to the female principle, when it becomes a support or a danger and why the strongest defense of the patriarchal systemhas been given to female characters.