Show simple item record

Jevrejski arhetip u prozi Aleksandra Tišme (romani Knjiga o Blamu i Upotreba čoveka)

dc.contributor.advisorRadulović, Olivera
dc.contributor.otherRaičević, Gorana
dc.contributor.otherBaščarević, Snežana
dc.creatorПеруновић, Ружа
dc.date.accessioned2017-05-31T12:23:56Z
dc.date.available2017-05-31T12:23:56Z
dc.date.available2020-07-03T14:19:57Z
dc.date.issued2016-09-29
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/8185
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija145932741853762.pdf?controlNumber=(BISIS)100385&fileName=145932741853762.pdf&id=5224&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=100385&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije146546755948131.pdf?controlNumber=(BISIS)100385&fileName=146546755948131.pdf&id=5958&source=NaRDuS&language=srsr
dc.description.abstractУ романима Књига о Бламу и Употреба човека Александра Тишме доминантне теме јесу рат и судбина човека у рату, а посебно јеврејског човека. Говорити о романима Александра Тишме значи најпре говорити о трагању за идентитетом, о неприпадању и усамљености у свету који се доживљава као непрекидно страдање, као опасност, страховање, као трагање за безбедним местом за живот, да би се напослетку схватило да такво место не постоји, да су свуда само јед и патња. Ликови ових романа живе у тешким ратним околностима, али они носе још теже бреме јеврејске судбине, или у својим коренима једнако проблематичну подељеност, подвојеност између хришћанства и јудаизма. У оба случаја, свесни су своје издвојености, обележености пореклом које свакога часа може бити означено као непожељно за живот у заједници. Стога, стрепња и тескоба стални су пратиоци њихових судбина. У складу са овом поставком, Тишма анализира различите облике преживљавања у ратном и послератном добу (од мирења са злом, пасивности, трпљења, понижења, преко отпора, освете, насиља, све до поражавајућег сазнања да „зло рађа зло”) указујући на феномене времена у којем живимо. Аутор с горчином преиспитује постојање хуманистичких принципа у оваквом свету, као и улогу литературе у читавом процесу. Трагајући у својим романима, пре свега, за истином у свим аспектима живота, Тишма долази до сазнања да су насиље и зло неодвојиви део човекове природе, и то сазнање нуди као датост, као непомериву чињеницу. Улога књижевности јесте да разбија илузије, да подсећа на преживљено, да сведочи о ратним догађајима у светлу уверења да оно што није записано – не постоји.sr
dc.description.abstractU romanima Knjiga o Blamu i Upotreba čoveka Aleksandra Tišme dominantne teme jesu rat i sudbina čoveka u ratu, a posebno jevrejskog čoveka. Govoriti o romanima Aleksandra Tišme znači najpre govoriti o traganju za identitetom, o nepripadanju i usamljenosti u svetu koji se doživljava kao neprekidno stradanje, kao opasnost, strahovanje, kao traganje za bezbednim mestom za život, da bi se naposletku shvatilo da takvo mesto ne postoji, da su svuda samo jed i patnja. Likovi ovih romana žive u teškim ratnim okolnostima, ali oni nose još teže breme jevrejske sudbine, ili u svojim korenima jednako problematičnu podeljenost, podvojenost između hrišćanstva i judaizma. U oba slučaja, svesni su svoje izdvojenosti, obeleženosti poreklom koje svakoga časa može biti označeno kao nepoželjno za život u zajednici. Stoga, strepnja i teskoba stalni su pratioci njihovih sudbina. U skladu sa ovom postavkom, Tišma analizira različite oblike preživljavanja u ratnom i posleratnom dobu (od mirenja sa zlom, pasivnosti, trpljenja, poniženja, preko otpora, osvete, nasilja, sve do poražavajućeg saznanja da „zlo rađa zlo”) ukazujući na fenomene vremena u kojem živimo. Autor s gorčinom preispituje postojanje humanističkih principa u ovakvom svetu, kao i ulogu literature u čitavom procesu. Tragajući u svojim romanima, pre svega, za istinom u svim aspektima života, Tišma dolazi do saznanja da su nasilje i zlo neodvojivi deo čovekove prirode, i to saznanje nudi kao datost, kao nepomerivu činjenicu. Uloga književnosti jeste da razbija iluzije, da podseća na preživljeno, da svedoči o ratnim događajima u svetlu uverenja da ono što nije zapisano – ne postoji.sr
dc.description.abstractIn the novels The Book of Blam and The Use of Man by Aleksandar Tišma dominant themes are war and the destiny of man in war, especially Jewish man. To talk about the novels of Aleksandar Tišma primarily means to talk about the quest for identity, about rootlessness and loneliness in a world that is perceived as constant suffering, as danger, fear and search for a safe place, only to realize that such a place does not exist, that there is only misery and suffering everywhere. The characters of these novels live in difficult war conditions, but they carry an even heavier burden of the Jewish fate, or they have in their roots an equally problematic split – a split between Christianity and Judaism. In both cases, they are aware of their isolation, of being stigmatized by their origin, which at any moment can be declared unsuitable for life in a community. Therefore, anxiety and uneasiness are constant companions of their fate. In accordance with this setting, Tišma analyzes different forms of survival in wartime and in post-war era (from conciliation with evil, inaction, suffering, humiliation, through resistance, revenge, violence, until the devastating knowledge that “evil begets evil”) thus indicating the phenomena of our time. The author bitterly re-examines the existence of humanistic principles in such a world, and the role of literature in the whole process. Searching in his novels primarily for truth in all aspects of life, Tišma comes to the conclusion that violence and crime are inseparable part of human nature, and he presents this insights as a given, as a fixed fact. The role of literature is to shatter illusions, to remind us of things we have been through, to testify about wars in the light of his belief that if things have not been written down it is as if they do not exist at all.en
dc.languagesr (cyrillic script)
dc.publisherУниверзитет у Новом Саду, Филозофски факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Новом Садуsr
dc.subjectпроблем идентитетаsr
dc.subjectproblem identitetasr
dc.subjectthe problem of identityen
dc.subjectjevrejstvosr
dc.subjectdualizamsr
dc.subjectjevrejski arhetipsr
dc.subjectholokaustsr
dc.subjectzločinsr
dc.subjectistinasr
dc.subjectzaboravsr
dc.subjectJudaismen
dc.subjectdualityen
dc.subjectJewish archetypeen
dc.subjectHolocausten
dc.subjectcrimeen
dc.subjecttruthen
dc.subjectlimboen
dc.subjectјеврејствоsr
dc.subjectдуализамsr
dc.subjectјеврејски архетипsr
dc.subjectхолокаустsr
dc.subjectзлочинsr
dc.subjectистинаsr
dc.subjectзаборавsr
dc.titleЈеврејски архетип у прози Александра Тишме (романи Књига о Бламу и Употреба човека)sr
dc.title.alternativeJevrejski arhetip u prozi Aleksandra Tišme (romani Knjiga o Blamu i Upotreba čoveka)sr
dc.title.alternativeJewish archetype in the prose of Aleksandar Tišma (novels The Book of Blam and The Use of Man)en
dc.typedoctoralThesissr
dc.rights.licenseBY-NC-ND
dcterms.abstractРадуловић, Оливера; Раичевић, Горана; Башчаревић, Снежана; Perunović, Ruža; Jevrejski arhetip u prozi Aleksandra Tišme (romani Knjiga o Blamu i Upotreba čoveka);
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/45055/Disertacija9400.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/45056/IzvestajKomisije9400.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record