Show simple item record

Doprinos verske nastave moralnosti mladih

dc.contributor.advisorGrandić, Radovan
dc.contributor.otherZuković, Slađana
dc.contributor.otherKaluđerović, Željko
dc.contributor.otherOljača, Milka
dc.contributor.otherGrandić, Radovan
dc.creatorКачарић, Нинослав
dc.date.accessioned2017-05-31T12:23:36Z
dc.date.available2017-05-31T12:23:36Z
dc.date.available2020-07-03T14:19:39Z
dc.date.issued2016-07-04
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/8173
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija145916485324789.pdf?controlNumber=(BISIS)100351&fileName=145916485324789.pdf&id=5172&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=100351&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije146062617923398.pdf?controlNumber=(BISIS)100351&fileName=146062617923398.pdf&id=5377&source=NaRDuS&language=srsr
dc.description.abstractДемократске промене почетком 21. века отвориле су могућност традиционалним верским заједницама на територији Републике Србије, а међу њима посебно Српској православној цркви (по броју својих чланова највећој верској заједници), за остваривање њене мисије у школском систему, као и за утицај на морално васпитање и живот младих. Иако се мало аутора на нашим просторима бавило темом религијског образовања, за теоријску основу овог рада су могла послужити схватања о моралности познатих филозофа и психолога који су се бавили развојем моралности, као и педагошка схватања о подстицању развоја моралности, те методолошки начини проучавања моралности и моралног васпитања код нас и у свету. Филозофи, педагози и психолози су на свој начин доприносили упознавању моралног развоја и начина формирања моралне особе, али ипак, нису сви имали јединствен став нити су се сви бавили развојним ступњевима који су значајни за морално васпитање, и који, у једном делу, одговарају овом истраживању, него се то кроз историју мењало. Међутим, све то је ипак у извесном смислу само део онога чиме се бави верска настава, односно део који се односи на есхатолошку моралност је на известан начин индиректно дотицан у филозофској и психолошкој литератури. Намера овог рада јесте утврђивање у којој мери верска настава утиче на моралност младих, кроз испитивање повезаности сета религиозних и сета моралних својстава са индикаторима остварења моралности, односно утврђивање нивоа моралности младих који похађају верску наставу. Као репрезенти моралних својстава одабрани су: 1. интегритет (поступање у складу са принципима, вредностима и уверењима, причање истине, залагање за оно што је исправно, испуњавање обећања), 2. одговорност (преузимање одговорности за личне изборе, признавање грешака и пропуста, прихватање одговорности за служење другима), 3. саосећање (активна брига о другима), 4. праштање (спремност на праштање сопствених грешака, спремност на праштање туђих грешака). Поред тога што се у овом раду настоји да се емпиријским путем пронађу и пруже одговори на поменуто питање феномена односа религиозности и моралности као ефеката vii верске наставе, налази истраживања имају и практичне импликације на организацију верске наставе. У истраживању су постављени задаци да се утврде систем вредности, морални ставови и ниво есхатолошког узрастања младих који похађају верску наставу, као и да се утврде фактори који доприносе моралном васпитању у верској настави. Основна претпоставка односи се на то да млади који похађају верску наставу имају развијену моралност, а посебне хипотезе на то да млади који похађају верску наставу имају хришћански систем вредности и позитивне ставове према хришћанском моралу, те да верска настава статистички значајно доприноси есхатолошкој моралности младих. Истраживање је спроведено међу испитаницима основношколског узраста (7. и 8. разреди) и средњошколског узраста (3. и 4. разреди), јер се на овом узрасту остварује диференцијација и актуелизација потенцијала, кроз јасне назнаке владања садржајима одређене области и креативне продукције у неком социјално релевантном облику. Завршни разреди основне и средње школе подразумевају присуство високих способности кроз специфичне домене и области знања, уз профилисана и конзистентна интересовања за друштвено-моралне проблеме, преиспитивање исправности правила понашања и закона који се младима намећу од стране породице или вршњака, као и могућност апстрактног мишљења. (Coleman & Cross, 2001). Узорак је невероватносни, пригодни – групни - према узрасту, па је начин узорковања обухватио и елементе стратификованог узорка. У оквиру три стратума, упитником је испитано 446 ученика основних и средњих школа са територије Епархије банатске. Од значајнијих налаза издвајају се: -у систему вредности младих уочава се да су љубав и чистота срца најреспектованије врлине, да већина испитаника има негативан однос према истополним браковима, те да страх од казне диктира морално понашање, а интернализација још увек за основу има спољашњи ауторитет, што указује на хетерономни степен развоја моралности, док разлике између пола, места обитавања и узраста нису значајне; -у вери и есхатологији младих уочава се аспект есхатолошке моралности који је на високом нивоу, будући да испитаници поимају Бога као живу и конкретну Личност Господа Исуса Христа присутну у Цркви Духом Светим, а однос са Њим кроз љубав, веру, молитву и конкретно учешће у Светој литургији као икони Царства Небеског доживљавају као пресудан за остварење Боголикости, док Вечни живот представља васкрсење мртвих у другом доласку Христовом и остварење узвишене моралне личности. Разлике између пола, места обитавања и узраста испитаника, у погледу узрастања у есхатолошком аспекту моралности, говоре у корист старијих испитаника, женског пола, из градске средине; -у доприносу верске наставе моралном формирању личности увиђа се да су вера у Бога и жеља да се верски образују главни разлози опредељења испитаника за похађање верске наставе, да је личност вероучитеља од великог значаја, а њен допринос зависи од познавања садржаја које преноси ученицима, да је најзначајнији начин извођења верске наставе путем посета Светим храмовима и учествовања у црквеним богослужењима, уз тумачење смисла црквених празника и богослужбених радњи, док су најмање значајне информационо-комуникационе технологије. Практична педагошка импликација ових налаза јесте посвећивање посебне пажње кадровском потенцијалу.sr
dc.description.abstractDemokratske promene početkom 21. veka otvorile su mogućnost tradicionalnim verskim zajednicama na teritoriji Republike Srbije, a među njima posebno Srpskoj pravoslavnoj crkvi (po broju svojih članova najvećoj verskoj zajednici), za ostvarivanje njene misije u školskom sistemu, kao i za uticaj na moralno vaspitanje i život mladih. Iako se malo autora na našim prostorima bavilo temom religijskog obrazovanja, za teorijsku osnovu ovog rada su mogla poslužiti shvatanja o moralnosti poznatih filozofa i psihologa koji su se bavili razvojem moralnosti, kao i pedagoška shvatanja o podsticanju razvoja moralnosti, te metodološki načini proučavanja moralnosti i moralnog vaspitanja kod nas i u svetu. Filozofi, pedagozi i psiholozi su na svoj način doprinosili upoznavanju moralnog razvoja i načina formiranja moralne osobe, ali ipak, nisu svi imali jedinstven stav niti su se svi bavili razvojnim stupnjevima koji su značajni za moralno vaspitanje, i koji, u jednom delu, odgovaraju ovom istraživanju, nego se to kroz istoriju menjalo. Međutim, sve to je ipak u izvesnom smislu samo deo onoga čime se bavi verska nastava, odnosno deo koji se odnosi na eshatološku moralnost je na izvestan način indirektno dotican u filozofskoj i psihološkoj literaturi. Namera ovog rada jeste utvrđivanje u kojoj meri verska nastava utiče na moralnost mladih, kroz ispitivanje povezanosti seta religioznih i seta moralnih svojstava sa indikatorima ostvarenja moralnosti, odnosno utvrđivanje nivoa moralnosti mladih koji pohađaju versku nastavu. Kao reprezenti moralnih svojstava odabrani su: 1. integritet (postupanje u skladu sa principima, vrednostima i uverenjima, pričanje istine, zalaganje za ono što je ispravno, ispunjavanje obećanja), 2. odgovornost (preuzimanje odgovornosti za lične izbore, priznavanje grešaka i propusta, prihvatanje odgovornosti za služenje drugima), 3. saosećanje (aktivna briga o drugima), 4. praštanje (spremnost na praštanje sopstvenih grešaka, spremnost na praštanje tuđih grešaka). Pored toga što se u ovom radu nastoji da se empirijskim putem pronađu i pruže odgovori na pomenuto pitanje fenomena odnosa religioznosti i moralnosti kao efekata vii verske nastave, nalazi istraživanja imaju i praktične implikacije na organizaciju verske nastave. U istraživanju su postavljeni zadaci da se utvrde sistem vrednosti, moralni stavovi i nivo eshatološkog uzrastanja mladih koji pohađaju versku nastavu, kao i da se utvrde faktori koji doprinose moralnom vaspitanju u verskoj nastavi. Osnovna pretpostavka odnosi se na to da mladi koji pohađaju versku nastavu imaju razvijenu moralnost, a posebne hipoteze na to da mladi koji pohađaju versku nastavu imaju hrišćanski sistem vrednosti i pozitivne stavove prema hrišćanskom moralu, te da verska nastava statistički značajno doprinosi eshatološkoj moralnosti mladih. Istraživanje je sprovedeno među ispitanicima osnovnoškolskog uzrasta (7. i 8. razredi) i srednjoškolskog uzrasta (3. i 4. razredi), jer se na ovom uzrastu ostvaruje diferencijacija i aktuelizacija potencijala, kroz jasne naznake vladanja sadržajima određene oblasti i kreativne produkcije u nekom socijalno relevantnom obliku. Završni razredi osnovne i srednje škole podrazumevaju prisustvo visokih sposobnosti kroz specifične domene i oblasti znanja, uz profilisana i konzistentna interesovanja za društveno-moralne probleme, preispitivanje ispravnosti pravila ponašanja i zakona koji se mladima nameću od strane porodice ili vršnjaka, kao i mogućnost apstraktnog mišljenja. (Coleman & Cross, 2001). Uzorak je neverovatnosni, prigodni – grupni - prema uzrastu, pa je način uzorkovanja obuhvatio i elemente stratifikovanog uzorka. U okviru tri stratuma, upitnikom je ispitano 446 učenika osnovnih i srednjih škola sa teritorije Eparhije banatske. Od značajnijih nalaza izdvajaju se: -u sistemu vrednosti mladih uočava se da su ljubav i čistota srca najrespektovanije vrline, da većina ispitanika ima negativan odnos prema istopolnim brakovima, te da strah od kazne diktira moralno ponašanje, a internalizacija još uvek za osnovu ima spoljašnji autoritet, što ukazuje na heteronomni stepen razvoja moralnosti, dok razlike između pola, mesta obitavanja i uzrasta nisu značajne; -u veri i eshatologiji mladih uočava se aspekt eshatološke moralnosti koji je na visokom nivou, budući da ispitanici poimaju Boga kao živu i konkretnu Ličnost Gospoda Isusa Hrista prisutnu u Crkvi Duhom Svetim, a odnos sa NJim kroz ljubav, veru, molitvu i konkretno učešće u Svetoj liturgiji kao ikoni Carstva Nebeskog doživljavaju kao presudan za ostvarenje Bogolikosti, dok Večni život predstavlja vaskrsenje mrtvih u drugom dolasku Hristovom i ostvarenje uzvišene moralne ličnosti. Razlike između pola, mesta obitavanja i uzrasta ispitanika, u pogledu uzrastanja u eshatološkom aspektu moralnosti, govore u korist starijih ispitanika, ženskog pola, iz gradske sredine; -u doprinosu verske nastave moralnom formiranju ličnosti uviđa se da su vera u Boga i želja da se verski obrazuju glavni razlozi opredeljenja ispitanika za pohađanje verske nastave, da je ličnost veroučitelja od velikog značaja, a njen doprinos zavisi od poznavanja sadržaja koje prenosi učenicima, da je najznačajniji način izvođenja verske nastave putem poseta Svetim hramovima i učestvovanja u crkvenim bogosluženjima, uz tumačenje smisla crkvenih praznika i bogoslužbenih radnji, dok su najmanje značajne informaciono-komunikacione tehnologije. Praktična pedagoška implikacija ovih nalaza jeste posvećivanje posebne pažnje kadrovskom potencijalu.sr
dc.description.abstractThe democratic social changes in the early 21st century opened up the possibility of the traditional religious communities in the Republic of Serbia, including in particular Serbian Orthodox Church (by the number of its members the largest religious community), for the achievement of its mission in the school system, as well as the impact on moral education and life of young people. Although few authors in our area dealt with religious education, the theoretical basis of this study could be based on conceptions of morality by famous philosophers and psychologists who have studied the development of morality, as well as the pedagogical conceptions of encouraging the development of morality and methodological ways of studying morality and moral education in our country and in the world. Philosophers, educators and psychologists in their own way contributed to the introduction of moral development and ways of forming moral individuals, but not everyone had a unified position, nor have dealt with all the developmental stages that are important for moral guidance, and which, in part, corresponding to the research, but it has been changed through history. However, all this is still in a sense, only the part of influence of religious instruction, or the part that refers to the eschatological morality is in some way indirectly connected with it in the philosophical and psychological literature. The intention of this work is to determine the extent to which religious education affects the morality of young people, through testing connectivity among sets of religious and moral properties with indicators that shows the level of morality realization, that determine the level of morality of young people who attend religious education. As representatives of moral qualities were selected: 1 Integrity (complying with the principles, values and beliefs, telling the truth, commitment to what is right, fulfilling promises) 2. Responsibility (taking responsibility for personal choices, recognition of errors and omissions, acceptance of responsibility for service to others), 3. Sympathy (active concern for others) 4. Forgiveness (a willingness to forgive our mistakes, willingness to forgive others' mistakes). x In addition to this paper, besides the intention to find empirically and provide answers to the aforementioned question the phenomenon of the relationship between religiosity and morality as well as the effects of religious teaching, research findings have practical implications for the organization of religious education. The research tasks are set to establish a system of values, moral attitudes and level of eschatological growing up among young people who attend religious education, as well as to identify factors that contribute to moral education in school classes. The basic assumption is related to the fact that young people who attend religious education have developed morality, a specific hypothesis that young people who attend religious education with the Christian system of values and positive attitudes toward Christian morality, and religious education significantly contributes to the eschatological morality of young people. The survey was conducted among respondents with primary school (7th and 8th grades) and secondary school age (grades 3 and 4), because at this age it is achieved the differentiation and actualization of potential, through clear indication of government facilities and certain areas of creative production in a socially relevant form. Final grades of primary and secondary schools include the presence of high abilities through specific domains and fields of knowledge, with profiled and consistent interest in social and moral problems, a review of the correctness of the code of conduct and laws that impose the youth by family and peers, as well as the ability of abstract thinking. (Coleman & Cross, 2001). The sample was conducted by probability density function, special - group - by age, it is a way of sampling encompassed elements of stratified sampling. Within three strata questionnaire was examined 446 elementary and secondary schools in the Diocese of Banat. Among the important findings are: - In the value system of young people can be noticed that love and purity of heart are the most respected virtues and that most respondents have a negative attitude toward same-sex marriage, and that the fear of punishment dictated the moral behavior and internalization still stems from external authority, indicating the degree of heteronomous development of morality, while the differences between sexes, ages and places of residence are not significant; - In the faith and eschatology of the young can be noticed eschatological aspect of morality which is at a high level, since the respondents perceive God as a living and concrete Personality of the xi Lord Jesus Christ present in the Church of the Holy Spirit, a relationship with Him through love, faith, prayer and concrete participation in sacred liturgy as the icon of the Kingdom of Heaven are seen as critical to the realization of the image of God, while Eternal life is the resurrection of the dead at the second coming of Christ and the realization of the lofty moral personality. Differences between sexes, ages and places of residence of the respondents, in terms of the development eschatological aspect of morality, mostly in favor of the elderly subjects, females from urban areas; - The contribution of religious education in moral formation of personality can be realized that the belief in God and a desire to educate the religious affiliation of respondents the main reason for attending religious education, also that the personality of religious education teacher is of great importance and his contribution depends on the knowledge of the content transmitted to the pupils and that the most important method of teaching religious education is through visiting temples of the Holy Spirit and participation in church worship, the interpretation of the meaning of church holidays and liturgical actions, while the least important are information and communication technology. Practical pedagogical implications of these findings is devoting special attention to human resource potential.en
dc.languagesr (cyrillic script)
dc.publisherУниверзитет у Новом Саду, Филозофски факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Новом Садуsr
dc.subjectВерска наставаsr
dc.subjectVerska nastavasr
dc.subjectreligious educationen
dc.subjectmoralityen
dc.subjectyoungen
dc.subjectморалностsr
dc.subjectмладиsr
dc.subjectmoralnostsr
dc.subjectmladisr
dc.titleДопринос верске наставе моралности младихsr
dc.title.alternativeDoprinos verske nastave moralnosti mladihsr
dc.title.alternativeContribution of religious education to morality of youngen
dc.typedoctoralThesissr
dc.rights.licenseBY-NC-ND
dcterms.abstractГрандић, Радован; Зуковић, Слађана; Калуђеровић, Жељко; Ољача, Милка; Грандић, Радован; Kačarić, Ninoslav; Doprinos verske nastave moralnosti mladih;
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/44965/IzvestajKomisije9388.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/44964/Disertacija9388.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record