Show simple item record

Analiza diskursa razgovora u sudu: sudija – (op)tuženi

dc.contributor.advisorSavić, Svenka
dc.contributor.otherPetrušić, Nevena
dc.contributor.otherAntonić, Ivana
dc.creatorТир-Борља, Марија
dc.date.accessioned2017-05-31T12:23:21Z
dc.date.available2017-05-31T12:23:21Z
dc.date.available2020-07-03T14:22:51Z
dc.date.issued2016-06-03
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija145803768201512.pdf?controlNumber=(BISIS)100297&fileName=145803768201512.pdf&id=5088&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttp://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/8163
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=100297&source=NaRDuS&language=srsr
dc.identifier.urihttp://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije145803771465084.pdf?controlNumber=(BISIS)100297&fileName=145803771465084.pdf&id=5089&source=NaRDuS&language=srsr
dc.description.abstractДискурс анализа је интердисциплинарно подручје истраживања које посматра језик као делатност. Она се бави питањима разговора и текста и то тако што је фокус пажње подједнако и на саговорницима, и на контексту, и на вербалној поруци. Њу у домаћу академску заједницу уводи Свенка Савић, најпре у оквиру наставе на основним студијама Одсека за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду. За овај предмет на Универзитету у Новом Саду објављује уџбеник под називом Дискурс анализа (1993) и формира, заједно са бројним сарадницама, пројекат „Новосадски корпус разговорног српског језика”. Осим на Одсеку за српски језик и лингвистику, данас се анализа дискурса као наставни предмет изучава и на Одсеку за журналистику и делимично на Одсеку за англистику. Крајем 20. и почетком 21. века у анализи говорних и писаних облика дискурса јавља се нов приступ проучавања под називом критичка анализа дискурса (КАД). У оквиру критичке анализе дискурса, истраживачи се највише баве приказом демонстрације моћи, контроле и друштвених неједнакости у различитим институцијама, а једну такву институцију представља и суд. Примену у истраживању дискурсних особина разговора у суду значајније видимо у радовима са енглеског говорног подручја, док су друга језичка подручја мање истражена. Предмет проучавања ових радова су различите граматичке и дискурсне какрактеристике разговора у суду, као што су: употреба номинализација, пасива и техничких термина током размена у судском поступку (Gibbons, 1999), доминантан положај судије/пороте у простору суднице као и демонстрацију моћи првенством права говорења током судског поступка (Přidalová, 1999), анализа типова питања током судског поступка и њихова улога у усмеравању исказа учесника (Cotterill, 2003). У литератури на српском језику радови који се баве правном и судском проблематиком у фокусу пажње углавном имају текст – писани облик судског дискурса, који се манифестује кроз законе и разне прописе у којима се закон примењује (Јанићијевић, 2010) или се баве одликама жанра текста судских пресуда (Макевић, 2014), а мали је број радова који се баве особинама разговора у суду током судског поступка (Јанковић, 2002). Предмет овог рада јесу особине дискурса разговора у суду (ДРС). Термин дискурс разговора у суду подразумева онај тип разговора у којем се један (раз)говорни догађај остварује просторно у јавној сфери (у судници), у којој учествује више особа са одређеним социјалним и дискурсним улогама. У центру пажње су дискурсне стратегије током размена судије са другим учесницима у судском поступку током судске расправе, са посебним освртом на интеракцију између судије и (оп)туженог. Циљ овог истраживања је да се анализира, опише и објасни дискурс судске праксе у институцији суда у Србији и покажу односи друштвене моћи саговорника укључених у судску расправу. Хипотеза је да ће анализа разговора судије са (оп)туженим бити добар показатељ начина на који се у суду спроводе у праксу законодавне одредбе (о дискриминацији, равноправности и сл.) и како се интерпретира друштвена моћ. Теоријско-методолошки оквир коришћен у овом раду је у сагласности са анализом употребе језика, са језичком делатности, пре свега са учењем холандског лингвисте Тојнa ван Дајка (Van Dijk, 2009) о моћи, и у сагласности с теоријом учтивости Пенелопи Браун и Стивена Левинсона (Brown and Levinson, 1987). Обе теорије прати дескриптивни приказ одабраних узорака емпиријског материјала. У раду користим метод прикупљања и анализе материјала устаљен у анализи дискурса (Савић, 1993). Емпиријски материјал представља узорак од 9 судских расправа из два временска периода: 4 судске расправе снимљене 1991. године и 5 судских расправа снимљених након 24 године (2015). Укупно је снимљено 180,13 минута разговора, односно 140 страна текста трансркибованог у писану форму припремљену за анализу. Јединице анализе су речи, размене и параграфи (Савић, 1993: 57–61). Резултати истраживања показују да је у разговору у суду доминантна улога суткиње, која има институционално дату моћ да води судску расправу и доноси решења и пресуде. Из доминантне позиције произлази и њена комуникативна и друштвена моћ коју остварује применом различитих разговорних стратегија као што су: стратегија постављања питања, усмеравања разговора, одређивања понашања других у разговору, започињања и завршавања разговора, употреба професионалне терминологије, стратегија ословљавања, извођења закључка, причања прича, прекидања и преклапања разговора са саговорницима. За разлику од суткиње, (оп)тужени је правни лаик са малим дискурсним учинком. Његова подређена улога огледа се у стратегијама: одговарања на питања, покушају усмеравања разговора, покушају постављања питања, принципу сарадње, ословљавању, понављању и самопонављању, прекидању и преклапању, причању приче и оклевању. На основу резултата анализе судских расправа може се закључити да је дискурс разговора у суду хибридни жанр. У њему се на граматичком, лексичком, семантичком и прагматичком нивоу сједињавају формални писани правни дискурс и неформални разговорни језик свакодневне комуникације. Предлог за непосредну праксу. Потребно је успоставити успешнији модел комуникације у суду током интеракција између правних стручњака (судија, јавних тужилаца, адвоката) и правних лаика: избегавањем непознате терминoлогије, употребом једноставних реченица (избегавањем пасивне и безличне конструкције и номинализације), коришћењем учтивих фраза и родно осетљивог језика, како би се језик у службеној употреби у институцији суда саобразио говору саговорника који нису део судске хијерархије. sr
dc.description.abstractDiskurs analiza je interdisciplinarno područje istraživanja koje posmatra jezik kao delatnost. Ona se bavi pitanjima razgovora i teksta i to tako što je fokus pažnje podjednako i na sagovornicima, i na kontekstu, i na verbalnoj poruci. NJu u domaću akademsku zajednicu uvodi Svenka Savić, najpre u okviru nastave na osnovnim studijama Odseka za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Za ovaj predmet na Univerzitetu u Novom Sadu objavljuje udžbenik pod nazivom Diskurs analiza (1993) i formira, zajedno sa brojnim saradnicama, projekat „Novosadski korpus razgovornog srpskog jezika”. Osim na Odseku za srpski jezik i lingvistiku, danas se analiza diskursa kao nastavni predmet izučava i na Odseku za žurnalistiku i delimično na Odseku za anglistiku. Krajem 20. i početkom 21. veka u analizi govornih i pisanih oblika diskursa javlja se nov pristup proučavanja pod nazivom kritička analiza diskursa (KAD). U okviru kritičke analize diskursa, istraživači se najviše bave prikazom demonstracije moći, kontrole i društvenih nejednakosti u različitim institucijama, a jednu takvu instituciju predstavlja i sud. Primenu u istraživanju diskursnih osobina razgovora u sudu značajnije vidimo u radovima sa engleskog govornog područja, dok su druga jezička područja manje istražena. Predmet proučavanja ovih radova su različite gramatičke i diskursne kakrakteristike razgovora u sudu, kao što su: upotreba nominalizacija, pasiva i tehničkih termina tokom razmena u sudskom postupku (Gibbons, 1999), dominantan položaj sudije/porote u prostoru sudnice kao i demonstraciju moći prvenstvom prava govorenja tokom sudskog postupka (Přidalová, 1999), analiza tipova pitanja tokom sudskog postupka i njihova uloga u usmeravanju iskaza učesnika (Cotterill, 2003). U literaturi na srpskom jeziku radovi koji se bave pravnom i sudskom problematikom u fokusu pažnje uglavnom imaju tekst – pisani oblik sudskog diskursa, koji se manifestuje kroz zakone i razne propise u kojima se zakon primenjuje (Janićijević, 2010) ili se bave odlikama žanra teksta sudskih presuda (Makević, 2014), a mali je broj radova koji se bave osobinama razgovora u sudu tokom sudskog postupka (Janković, 2002). Predmet ovog rada jesu osobine diskursa razgovora u sudu (DRS). Termin diskurs razgovora u sudu podrazumeva onaj tip razgovora u kojem se jedan (raz)govorni događaj ostvaruje prostorno u javnoj sferi (u sudnici), u kojoj učestvuje više osoba sa određenim socijalnim i diskursnim ulogama. U centru pažnje su diskursne strategije tokom razmena sudije sa drugim učesnicima u sudskom postupku tokom sudske rasprave, sa posebnim osvrtom na interakciju između sudije i (op)tuženog. Cilj ovog istraživanja je da se analizira, opiše i objasni diskurs sudske prakse u instituciji suda u Srbiji i pokažu odnosi društvene moći sagovornika uključenih u sudsku raspravu. Hipoteza je da će analiza razgovora sudije sa (op)tuženim biti dobar pokazatelj načina na koji se u sudu sprovode u praksu zakonodavne odredbe (o diskriminaciji, ravnopravnosti i sl.) i kako se interpretira društvena moć. Teorijsko-metodološki okvir korišćen u ovom radu je u saglasnosti sa analizom upotrebe jezika, sa jezičkom delatnosti, pre svega sa učenjem holandskog lingviste Tojna van Dajka (Van Dijk, 2009) o moći, i u saglasnosti s teorijom učtivosti Penelopi Braun i Stivena Levinsona (Brown and Levinson, 1987). Obe teorije prati deskriptivni prikaz odabranih uzoraka empirijskog materijala. U radu koristim metod prikupljanja i analize materijala ustaljen u analizi diskursa (Savić, 1993). Empirijski materijal predstavlja uzorak od 9 sudskih rasprava iz dva vremenska perioda: 4 sudske rasprave snimljene 1991. godine i 5 sudskih rasprava snimljenih nakon 24 godine (2015). Ukupno je snimljeno 180,13 minuta razgovora, odnosno 140 strana teksta transrkibovanog u pisanu formu pripremljenu za analizu. Jedinice analize su reči, razmene i paragrafi (Savić, 1993: 57–61). Rezultati istraživanja pokazuju da je u razgovoru u sudu dominantna uloga sutkinje, koja ima institucionalno datu moć da vodi sudsku raspravu i donosi rešenja i presude. Iz dominantne pozicije proizlazi i njena komunikativna i društvena moć koju ostvaruje primenom različitih razgovornih strategija kao što su: strategija postavljanja pitanja, usmeravanja razgovora, određivanja ponašanja drugih u razgovoru, započinjanja i završavanja razgovora, upotreba profesionalne terminologije, strategija oslovljavanja, izvođenja zaključka, pričanja priča, prekidanja i preklapanja razgovora sa sagovornicima. Za razliku od sutkinje, (op)tuženi je pravni laik sa malim diskursnim učinkom. NJegova podređena uloga ogleda se u strategijama: odgovaranja na pitanja, pokušaju usmeravanja razgovora, pokušaju postavljanja pitanja, principu saradnje, oslovljavanju, ponavljanju i samoponavljanju, prekidanju i preklapanju, pričanju priče i oklevanju. Na osnovu rezultata analize sudskih rasprava može se zaključiti da je diskurs razgovora u sudu hibridni žanr. U njemu se na gramatičkom, leksičkom, semantičkom i pragmatičkom nivou sjedinjavaju formalni pisani pravni diskurs i neformalni razgovorni jezik svakodnevne komunikacije. Predlog za neposrednu praksu. Potrebno je uspostaviti uspešniji model komunikacije u sudu tokom interakcija između pravnih stručnjaka (sudija, javnih tužilaca, advokata) i pravnih laika: izbegavanjem nepoznate terminologije, upotrebom jednostavnih rečenica (izbegavanjem pasivne i bezlične konstrukcije i nominalizacije), korišćenjem učtivih fraza i rodno osetljivog jezika, kako bi se jezik u službenoj upotrebi u instituciji suda saobrazio govoru sagovornika koji nisu deo sudske hijerarhije. sr
dc.description.abstractDiscourse analysis is an interdisciplinary research area which observes language as an activity. It deals with issues of conversation and text focusing its attention evenly on interlocutors, context and verbal message. It was introduced to our academic community by Svenka Savić, firstly as teaching within undergraduate studies at Department of Serbian language and linguistics, at the Faculty of Philosophy in Novi Sad.  She published a course book Discourse Analysis (1993) for this subject at the University of Novi Sad and established, with numerous associates, a project „The Corpus of Novi Sad conversational Serbian language”. Today, apart from Department of Serbian language and linguistics, discourse analysis as a subject is taught at Department of journalism and partly at Department of English language and literature. At the end of the XX and the beginning of the XXI century, a new approach of analysing spoken and written forms of discourse appeared, under the name critical discourse analysis (CDA). Within CDA, the researchers mainly deal with the representation of demonstration of power, control and social inequalities in various institutions, one of which is the court. Its application in the study of discourse aspects in courtroom, CDA has particularly found in the works from Anglosphere, while other language spheres have not been researched enough. The subject matter of these works are different grammatical and discourse features of talk in the courtroom such as the use of nominalization, passive construction and technical terms during judical proceedings (Gibbons, 1999), dominant position of a judge/jury in the courtroom as well as  demonstration of power by priority turn-taking during judical proceedings (Přidalová, 1999), analysis of types of questions during judical proceedings and their role in guiding the participants’ statements (Cotterill, 2003). In the literature in Serbian language, the works dealing with legal and judical matters mainly focus on the text- written form of courtroom discourse, which manifests itself through laws and their various regulations (Janićijević, 2010) or deal with the aspects of the genre of the verdict text (Makević, 2014), and very few works deal with the aspects of talk in the courtroom during judical proceedings (Janković, 2002). The features of courtroom discourse (CD) are the subject of this work. The term courtroom discourse means the type of talk where one spoken event is realized in spatially public sphere (in a courtroom), where several persons with different social and discourse roles participate. Discourse strategies during interaction of a judge with other participants in judical proceeding during hearing are in the spotlight, with particular reference to the interaction between the judge and the defendant/accused. The aim of this research is to analyse, describe and explain the discourse of case-law in the institution of court in Serbia and to show relations of social power of participants involved in judical proceedings. It is supposed that tha analysis of conversation between the judge and the defendant/accused will be an excellent indicator of the manner in which the court implements legislative provisions (оn discrimination, equality and etc.) and how social power is defined. The theoretical and methodological framework in this study is in compliance with analysis of use of language, with linguistic activity, above all with the approach of Dutch linguist Teun van Dijk (2009) on power, and in accordance with the Politeness theory by Penelope Brown and Stephen Levinson (1987). Both thories are accompanied by descriptive review of selected examples of empirical material. I have used the method of collecting and analysing material rooted in analysis of discourse (Savić, 1993). The empirical material represents nine courtroom hearings from two periods of time: 4 in 1991 and 5 courtroom hearings recorded 24 years later (2015). There are 180.13 minutes of recorded conversation, that is 140 pages of text transcribed into written form prepared for analysis. The units of analysis are words, exchanges and paragraphs (Savić, 1993: 57–61). The results of the research show that in a courtroom discourse the role of the judge is undoubtedly dominant, having the institutionally given power to lead the hearing and reaches decisions and verdicts. Her communicative as well as social power arises from the domination which she realizes this applying various conversation strategies such as: strategy of posing questions, directing the talk, adjusting behaviour of other interlocutors, starting and ending the talk, use of professional terminology, addresssing strategy, drawing the conclusions, storytelling, interupting and overlapping the interlocutors. Unlike the judge, the defendant/accused is a law layman with small discoursive contribution. Their subordinated role is reflected in the following strategies: question answering, attempting to direct the talk, attempting to pose a question, principle of cooperation, addressing, repeating and self-repeating, interupting and overlapping, storytelling and hesitating. Based on the results of the analysis of the courtroom hearings, we can draw the conclusion that the courtroom discourse is rather hybrid in its genre. It represents, on grammatic, lexic, semantic and pragmatic level, merging of  formal written legal discourse and informal spoken language of everday conversation. Suggestion for direct practice. It is essential to establish more successful model of communication in a courtroom during the interaction among law experts (judges, Abstract: AB Discourse analysis is an interdisciplinary research area which observes language as an activity. It deals with issues of conversation and text focusing its attention evenly on interlocutors, context and verbal message. It was introduced to our academic community by Svenka Savić, firstly as teaching within undergraduate studies at Department of Serbian language and linguistics, at the Faculty of Philosophy in Novi Sad.  She published a course book Discourse Analysis (1993) for this subject at the University of Novi Sad and established, with numerous associates, a project „The Corpus of Novi Sad conversational Serbian language”. Today, apart from Department of Serbian language and linguistics, discourse analysis as a subject is taught at Department of journalism and partly at Department of English language and literature. At the end of the XX and the beginning of the XXI century, a new approach of analysing spoken and written forms of discourse appeared, under the name critical discourse analysis (CDA). Within CDA, the researchers mainly deal with the representation of demonstration of power, control and social inequalities in various institutions, one of which is the court. Its application in the study of discourse aspects in courtroom, CDA has particularly found in the works from Anglosphere, while other language spheres have not been researched enough. The subject matter of these works are different grammatical and discourse features of talk in the courtroom such as the use of nominalization, passive construction and technical terms during judical proceedings (Gibbons, 1999), dominant position of a judge/jury in the courtroom as well as  demonstration of power by priority turn-taking during judical proceedings (Přidalová, 1999), analysis of types of questions during judical proceedings and their role in guiding the participants’ statements (Cotterill, 2003). In the literature in Serbian language, the works dealing with legal and judical matters mainly focus on the text- written form of courtroom discourse, which manifests itself through laws and their various regulations (Janićijević, 2010) or deal with the aspects of the genre of the verdict text (Makević, 2014), and very few works deal with the aspects of talk in the courtroom during judical proceedings (Janković, 2002). The features of courtroom discourse (CD) are the subject of this work. The term courtroom discourse means the type of talk where one spoken event is realized in spatially public sphere (in a courtroom), where several persons with different social and discourse roles participate. Discourse strategies during interaction of a judge with other participants in judical proceeding during hearing are in the spotlight, with particular reference to the interaction between the judge and the defendant/accused. The aim of this research is to analyse, describe and explain the discourse of case-law in the institution of court in Serbia and to show relations of social power of participants involved in judical proceedings. It is supposed that tha analysis of conversation between the judge and the defendant/accused will be an excellent indicator of the manner in which the court implements legislative provisions (оn discrimination, equality and etc.) and how social power is defined. The theoretical and methodological framework in this study is in compliance with analysis of use of language, with linguistic activity, above all with the approach of Dutch linguist Teun van Dijk (2009) on power, and in accordance with the Politeness theory by Penelope Brown and Stephen Levinson (1987). Both thories are accompanied by descriptive review of selected examples of empirical material. I have used the method of collecting and analysing material rooted in analysis of discourse (Savić, 1993). The empirical material represents nine courtroom hearings from two periods of time: 4 in 1991 and 5 courtroom hearings recorded 24 years later (2015). There are 180.13 minutes of recorded conversation, that is 140 pages of text transcribed into written form prepared for analysis. The units of analysis are words, exchanges and paragraphs (Savić, 1993: 57–61). The results of the research show that in a courtroom discourse the role of the judge is undoubtedly dominant, having the institutionally given power to lead the hearing and reaches decisions and verdicts. Her communicative as well as social power arises from the domination which she realizes this applying various conversation strategies such as: strategy of posing questions, directing the talk, adjusting behaviour of other interlocutors, starting and ending the talk, use of professional terminology, addresssing strategy, drawing the conclusions, storytelling, interupting and overlapping the interlocutors. Unlike the judge, the defendant/accused is a law layman with small discoursive contribution. Their subordinated role is reflected in the following strategies: question answering, attempting to direct the talk, attempting to pose a question, principle of cooperation, addressing, repeating and self-repeating, interupting and overlapping, storytelling and hesitating. Based on the results of the analysis of the courtroom hearings, we can draw the conclusion that the courtroom discourse is rather hybrid in its genre. It represents, on grammatic, lexic, semantic and pragmatic level, merging of  formal written legal discourse and informal spoken language of everday conversation. Suggestion for direct practice. It is essential to establish more successful model of communication in a courtroom during the interaction among law experts (judges, prosecutors, lawyers) and law laymen: avoiding unfamiliar terms, using simple sentences (avoiding passive and impersonal constructions and nominalizations), using polite and gender-sensitive language, so as to assimilate the use of official institutional language with the speech of interlocutors who are not part of the court hierarchy.en
dc.languagesr (cyrillic script)
dc.publisherУниверзитет у Новом Саду, Филозофски факултетsr
dc.rightsopenAccessen
dc.sourceУниверзитет у Новом Садуsr
dc.subjectанализа дискурсаsr
dc.subjectanaliza diskursasr
dc.subjectdiscourse analysisen
dc.subjectdiskursne strategijesr
dc.subjectžanrsr
dc.subjectkritička analiza diskursasr
dc.subjectučtivostsr
dc.subjectdiskurs razgovora u sudusr
dc.subjectsudska raspravasr
dc.subjectdiskurs sudija – (op)tuženisr
dc.subjectdiscourse strategiesen
dc.subjectgenreen
dc.subjectcritical discourse analysisen
dc.subjectpolitenessen
dc.subjectcourtroom discourseen
dc.subjectlegal hearingen
dc.subjectjudge – defendant discourseen
dc.subjectдискурсне стратегијеsr
dc.subjectжанрsr
dc.subjectкритичка анализа дискурсаsr
dc.subjectучтивостsr
dc.subjectдискурс разговора у судуsr
dc.subjectсудска расправаsr
dc.subjectдискурс судија – (оп)тужениsr
dc.titleАнализа дискурса разговора у суду: судија – (оп)тужениsr
dc.title.alternativeAnaliza diskursa razgovora u sudu: sudija – (op)tuženisr
dc.title.alternativeDiscourse analysis of conversation in court /courtroom discourse: judge – defendanten
dc.typedoctoralThesisen
dc.rights.licenseBY
dcterms.abstractСавић, Свенка; Петрушић, Невена; Aнтонић, Ивана; Tir-Borlja, Marija; Analiza diskursa razgovora u sudu: sudija – (op)tuženi;
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/45880/Disertacija9378.pdf
dc.identifier.fulltexthttp://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/45881/IzvestajKomisije9378.pdf


Files in this item

Thumbnail
Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record