Коледарске и божићне песме у контексту зимских календарских обреда

Abstract

Предмет испитивања у овом раду су коледарски и божићни обреди. Притом је највише простора посвећено њиховој вербалној компоненти, односно коледарским и божићним песмама. Пошто је истраживање урађено на основу писаних текстова који су објављени у различитим етнографским изворима и збиркама, Увод обухвата и преглед претходних записа (збирке песама, етнографске изворе и грађу) и историјат претходних истраживања коледарских и божићних обреда. Такође, овај део рада садржи кратак опис свих релевантних извора, почевши од првог описа коледарских и божићних обреда и песама у издању Вука Стефановића Караџића у Српским народним песмама (1841), а завршава са последњим записима и поменима 2014. године Географске координате коледарских и божићних обреда постављене су на основу прикупљеног материјала. Истовремено, дијахрона димензија ових обреда назначена је временом њиховог извођења (или периодом до ког постоји сећање на њихово извођење). С обзиром на то да је у етнографским описима и етнолошкој литератури приказан садржај различитих локалних варијанти божићних и коледарских обреда, у централном делу рада сачињена је конструкција идеалтипске дескрипције која је објединила српску обредно-обичајну праксу од Св. Варваре (4/17. XΙΙ) до Богојављења (6. Ι/19. Ι), а у склопу описа обредно-обичајне праксе у вези са поменутим празницима, и припрема мушких поворки коледара (и аналогних група сировара/бабара, чаројица, вертепаша, звездара, клоцалица, вучара, џамалара), дечјих (коринђаша) и женских поворки (водичарки) за ритуални опход села, па до коначног распуштања обредне групе. Будући да су песме део комплекса различитих ритуала, извођених у време краткодневице, у раду се изучавају у склопу обреда у оквиру ког су се певале. У овом делу рада посебно се анализују: 1) предбожићне песме које се изводе на празнике Свете Варваре, Светог Игњата Богоносца, Туциндан и Бадњи дан, 2) божићне песме које се певају током прва три дана Божића и 3) послебожићне песме, извођене четвртог дана Божића, на празник Светог Василија Великог и Богојављење. Последње поглавље (Завршна разматрања) даје преглед закључака до којих се истраживањем дошло. Прилози садрже списак коришћене литературе (збирке и изворе), као и мапе ареала распростирања коледарских и божићних обреда.

Predmet ispitivanja u ovom radu su koledarski i božićni obredi. Pritom je najviše prostora posvećeno njihovoj verbalnoj komponenti, odnosno koledarskim i božićnim pesmama. Pošto je istraživanje urađeno na osnovu pisanih tekstova koji su objavljeni u različitim etnografskim izvorima i zbirkama, Uvod obuhvata i pregled prethodnih zapisa (zbirke pesama, etnografske izvore i građu) i istorijat prethodnih istraživanja koledarskih i božićnih obreda. Takođe, ovaj deo rada sadrži kratak opis svih relevantnih izvora, počevši od prvog opisa koledarskih i božićnih obreda i pesama u izdanju Vuka Stefanovića Karadžića u Srpskim narodnim pesmama (1841), a završava sa poslednjim zapisima i pomenima 2014. godine Geografske koordinate koledarskih i božićnih obreda postavljene su na osnovu prikupljenog materijala. Istovremeno, dijahrona dimenzija ovih obreda naznačena je vremenom njihovog izvođenja (ili periodom do kog postoji sećanje na njihovo izvođenje). S obzirom na to da je u etnografskim opisima i etnološkoj literaturi prikazan sadržaj različitih lokalnih varijanti božićnih i koledarskih obreda, u centralnom delu rada sačinjena je konstrukcija idealtipske deskripcije koja je objedinila srpsku obredno-običajnu praksu od Sv. Varvare (4/17. XΙΙ) do Bogojavljenja (6. Ι/19. Ι), a u sklopu opisa obredno-običajne prakse u vezi sa pomenutim praznicima, i priprema muških povorki koledara (i analognih grupa sirovara/babara, čarojica, vertepaša, zvezdara, klocalica, vučara, džamalara), dečjih (korinđaša) i ženskih povorki (vodičarki) za ritualni ophod sela, pa do konačnog raspuštanja obredne grupe. Budući da su pesme deo kompleksa različitih rituala, izvođenih u vreme kratkodnevice, u radu se izučavaju u sklopu obreda u okviru kog su se pevale. U ovom delu rada posebno se analizuju: 1) predbožićne pesme koje se izvode na praznike Svete Varvare, Svetog Ignjata Bogonosca, Tucindan i Badnji dan, 2) božićne pesme koje se pevaju tokom prva tri dana Božića i 3) poslebožićne pesme, izvođene četvrtog dana Božića, na praznik Svetog Vasilija Velikog i Bogojavljenje. Poslednje poglavlje (Završna razmatranja) daje pregled zaključaka do kojih se istraživanjem došlo. Prilozi sadrže spisak korišćene literature (zbirke i izvore), kao i mape areala rasprostiranja koledarskih i božićnih obreda.

Slavic rituals of koleda and Christmas are the core of the research in the paper. The structural-semantic analysis of the rites mentioned above, especially deals with their verbal component, i.e. koleda and Christmas songs. Since the research relies on the basis of more than a thousand written texts (published in different ethnographic sources), as well as on printed collections, the third part of the introductory notes comprises a review of those records (collections of songs, ethnographic sources and materials) and the history of old koleda and Christmas rites. It also includes a short description of all the relevant sources, starting from the first description of koleda and Christmas rites and carols depicted in Vuk Stefanovic Karadzic Folk Serbian collection of songs, published in 1841, and ending with the last known records in the first decade of the 21st century. Geographical coordinates of koleda and Christmas rites are set on the basis of the collected material. At the same time, a diachronic dimension of the rites is also being taken into account, that is, it is indicated when these were performed. The central part of the paper tries to offer the ideal-typical description of koleda and Christmas rites, on the basis of all the available data that speak of their actual performance. This part of the paper most specifically deals with: 1. Pre-Christmas songs performed on: Saint Barbara’s Day, Saint Ignatius Day, the day before Christmas Eve (Tucindan) and on Christmas Eve, 2. Christmas songs sung during the first three days of Christmas, and 3. PostChristmas songs, performed on the fourth day of Christmas and on the days of Saint Basil the Great and Epiphany. Koleda (and analogue rites) are mostly referred to in the context of ritual practices performed on the day before Christmas, since koledars mostly proceeded on that particular day. In the scope of such a description, all phases of koleda rites are being reconstructed: preparation for the celebration procession through the village(s), return to the communal house, setting of the dining table, and finally – dismissal of koleda (and analogue) groups. The lyrics of koleda songs are directly related to the context of performance. Special attention is paid to the elements of male and female initiation and the fertility cult, which can be perceived only in the course of performance presented in this way. The last chapter (Final discussions) gives a summary of the conclusions the research has come to. The Appendix is a list of literature used in the paper (Literature, Collections and Sources), while it also offers maps of those geographical areas where koleda and Christmas rites are performed.