Аутобиографски фрагменти у српским списима 20. века

Abstract

Проблем аутобиографије и аутобиографског текста у српској књижевности средњег века комплексан је и у науци недовољно истражен. Иако интересовање за аутобиографске текстове старе српске књижевности није ново, досадашња бављења овом темом имала су за циљ само да прикупе и делимично опишу те текстове, без покушаја њиховог систематског сагледавања и тумачења у контексту српске и византијске књижевне традиције, а готово увек без одговарајуће теоријске аргументације. Дефинишући аутобиографију, савремене теорије у први план стављају појмове идентитета, индивидуалности и субјективитета. Ови појмови, међутим, захтевају темељно преиспитивање када је реч о средњем веку, који није познавао индивидуалност у данашњем смислу речи. Штавише, средњи век суочава нас са индивидуумом који се плаши своје оригиналности, који се боји да буде ,,он сам“. Отуда је, према средњовековном погледу на свет, писац само ,,инструмент“, продужена рука Бога; он је стваралац који ће све добро, тачно и истинито приписати дејству Духа, а своје ауторство признати једино у одступањима и погрешкама. Топос скромности којим средњовековни писци себе одређују као “грешне“, “недовољне“, “недостојне“, “последње од свих“, којим признају своје незнање и неспособност да пишу о одређеној теми, конституисао се најпре као израз монашке смерности, да би се у ХIV и XV веку ово опште место задржало као обична “декорација књижевног карактера“. Ипак, иако је за човека средњег века оригиналност била грех таштине, то не значи да средњовековни уметници нису били способни да створе оригинална дела, нити да су књижевна дела настала у епохи средњег века лишена особености и креативног приступа. Упркос томе што средњовековни аутори нису тежили сопственом изразу, већ су следили традицију раније формирану у одговарајућем жанру, ипак можемо говорити о њиховом индивидуалном стилу. Индивидуалност уметника огледала се, углавном, у инвентивности с којом је писац приступао наслеђеним навикама и у оплемењивању традиционалних поступака. Једна од основних претпоставки нашег истраживања била је да у епохи средњег века социјални идентитет готово у потпуности потискује лични идентитет, те да је средњовековни човек био сведен на функцију коју је имао у друштву, односно, да се право на писање аутобиографије у средњем веку заснива на темељу социјално признате важности. Прихватили смо, при том, мишљење већине изучавалаца да је за средњовековље најприкладнији појам ,,културне фигуре“, којим су означени тзв. идеални типови људске егзистенције, а који се, између осталог, исказују у језику књижевности и писмености оног времена. Имајући у виду чињеницу да поетиком средњовековне књижевности доминира начело жанра, а не начело ауторства, те да је управо жанр најзначајнији фактор који одређује шта ће писац рећи о себи и о свом животу, трагали смо за аутобиографским фрагментима у повељама, посланицама, записима и натписима, и житијима из XIV века. Будући да је основна карактеристика средњовековне аутобиографске књижевности фрагментарност (подаци које аутор оставља о себи расути су у текстовима различитих жанрова) један од основних циљева нашег истраживања био је да се утврди каква је веза аутобиографског фрагмента с главним текстом. Такође, као својеврстан аутобиографски поступак, а у складу с поетичким начелима средњовековне књижевности, анализирали смо сваку иновативну и оригиналну употребу општих места и библијских цитата, указујући на широке могућности увођења оригиналног садржаја у задате обрасце. У научној литератури посвећеној делима српске средњовековне књижевности појединим текстовима 14. века приписан је атрибут ,,аутобиографског дела“, док су неки чак означени као ,,праве аутобиографије“ (нпр. Улијарска повеља приписана краљу Милутину и Реч Душанова уз Законик). У неким случајевима, међутим, такво атрибуирање је потпуно неоправдано, па смо у раду покушали ревалоризовати уврежена мишљења. Коначно, један од циљева нашег истраживања био је да установимо шта је основна функција аутобиографских фрагмената у делима српске средњовековне књижевности: чување од заборава, оживљавање прошлости, или, пак, пишчево представљање сопственог религиозног и духовног развоја? У сваком случају, на примеру српских списа XIV века показује се да се аутобиографски принцип не мора схватити искључиво као принцип самоисказивања, већ и као одраз духа епохе у објективном сведочанству појединца.

Problem autobiografije i autobiografskog teksta u srpskoj književnosti srednjeg veka kompleksan je i u nauci nedovoljno istražen. Iako interesovanje za autobiografske tekstove stare srpske književnosti nije novo, dosadašnja bavljenja ovom temom imala su za cilj samo da prikupe i delimično opišu te tekstove, bez pokušaja njihovog sistematskog sagledavanja i tumačenja u kontekstu srpske i vizantijske književne tradicije, a gotovo uvek bez odgovarajuće teorijske argumentacije. Definišući autobiografiju, savremene teorije u prvi plan stavljaju pojmove identiteta, individualnosti i subjektiviteta. Ovi pojmovi, međutim, zahtevaju temeljno preispitivanje kada je reč o srednjem veku, koji nije poznavao individualnost u današnjem smislu reči. Štaviše, srednji vek suočava nas sa individuumom koji se plaši svoje originalnosti, koji se boji da bude ,,on sam“. Otuda je, prema srednjovekovnom pogledu na svet, pisac samo ,,instrument“, produžena ruka Boga; on je stvaralac koji će sve dobro, tačno i istinito pripisati dejstvu Duha, a svoje autorstvo priznati jedino u odstupanjima i pogreškama. Topos skromnosti kojim srednjovekovni pisci sebe određuju kao “grešne“, “nedovoljne“, “nedostojne“, “poslednje od svih“, kojim priznaju svoje neznanje i nesposobnost da pišu o određenoj temi, konstituisao se najpre kao izraz monaške smernosti, da bi se u HIV i XV veku ovo opšte mesto zadržalo kao obična “dekoracija književnog karaktera“. Ipak, iako je za čoveka srednjeg veka originalnost bila greh taštine, to ne znači da srednjovekovni umetnici nisu bili sposobni da stvore originalna dela, niti da su književna dela nastala u epohi srednjeg veka lišena osobenosti i kreativnog pristupa. Uprkos tome što srednjovekovni autori nisu težili sopstvenom izrazu, već su sledili tradiciju ranije formiranu u odgovarajućem žanru, ipak možemo govoriti o njihovom individualnom stilu. Individualnost umetnika ogledala se, uglavnom, u inventivnosti s kojom je pisac pristupao nasleđenim navikama i u oplemenjivanju tradicionalnih postupaka. Jedna od osnovnih pretpostavki našeg istraživanja bila je da u epohi srednjeg veka socijalni identitet gotovo u potpunosti potiskuje lični identitet, te da je srednjovekovni čovek bio sveden na funkciju koju je imao u društvu, odnosno, da se pravo na pisanje autobiografije u srednjem veku zasniva na temelju socijalno priznate važnosti. Prihvatili smo, pri tom, mišljenje većine izučavalaca da je za srednjovekovlje najprikladniji pojam ,,kulturne figure“, kojim su označeni tzv. idealni tipovi ljudske egzistencije, a koji se, između ostalog, iskazuju u jeziku književnosti i pismenosti onog vremena. Imajući u vidu činjenicu da poetikom srednjovekovne književnosti dominira načelo žanra, a ne načelo autorstva, te da je upravo žanr najznačajniji faktor koji određuje šta će pisac reći o sebi i o svom životu, tragali smo za autobiografskim fragmentima u poveljama, poslanicama, zapisima i natpisima, i žitijima iz XIV veka. Budući da je osnovna karakteristika srednjovekovne autobiografske književnosti fragmentarnost (podaci koje autor ostavlja o sebi rasuti su u tekstovima različitih žanrova) jedan od osnovnih ciljeva našeg istraživanja bio je da se utvrdi kakva je veza autobiografskog fragmenta s glavnim tekstom. Takođe, kao svojevrstan autobiografski postupak, a u skladu s poetičkim načelima srednjovekovne književnosti, analizirali smo svaku inovativnu i originalnu upotrebu opštih mesta i biblijskih citata, ukazujući na široke mogućnosti uvođenja originalnog sadržaja u zadate obrasce. U naučnoj literaturi posvećenoj delima srpske srednjovekovne književnosti pojedinim tekstovima 14. veka pripisan je atribut ,,autobiografskog dela“, dok su neki čak označeni kao ,,prave autobiografije“ (npr. Ulijarska povelja pripisana kralju Milutinu i Reč Dušanova uz Zakonik). U nekim slučajevima, međutim, takvo atribuiranje je potpuno neopravdano, pa smo u radu pokušali revalorizovati uvrežena mišljenja. Konačno, jedan od ciljeva našeg istraživanja bio je da ustanovimo šta je osnovna funkcija autobiografskih fragmenata u delima srpske srednjovekovne književnosti: čuvanje od zaborava, oživljavanje prošlosti, ili, pak, piščevo predstavljanje sopstvenog religioznog i duhovnog razvoja? U svakom slučaju, na primeru srpskih spisa XIV veka pokazuje se da se autobiografski princip ne mora shvatiti isključivo kao princip samoiskazivanja, već i kao odraz duha epohe u objektivnom svedočanstvu pojedinca.

The problem of autobiographies and autobiographical texts in the medieval Serbian literature is complex and has not been researched enough scientifically. Although the interest in autobiographical texts in the old Serbian literature is not new, prior dealings with this topic only aimed at collecting and partly describing those texts, without attempting to systematically consider and interpret them in the context of Serbian and Byzantine literary tradition. What’s more, they almost always lack appropriate theoretical argumentation. In their definition of autobiography, contemporary theories emphasize the notions of identity, individuality and subjectivity. However, these notions require a thorough reconsideration in relation to the Middle Ages, when individuality was not recognized in today's sense of the word. Moreover, the Middle Ages present us with the individual afraid of their originality, afraid of being “themselves”. Thus, according to the medieval view of the world, the writer is just an “instrument” – God’s extended arm; he is the creator who will ascribe everything good, correct and true to the act of the Holy Spirit. On the other hand, he will be recognized as the author only in alterations and mistakes. Medieval writers use the topos of modesty to define themselves as “sinful”, “inadequate”, “unworthy”, “last of all”, and to admit their ignorance and incompetence to write about a specific topic. At first, the topos was constituted as an expression of monastic meekness, but in the 14th and 15th century this commonplace remained as an ordinary “decoration of literary nature”. However, even with individuality being the sin of vanity for the medieval person, it means neither that medieval artists were incapable of creating original works nor that the literary works from the Middle Ages lack any distinctiveness and creative approach. Although medieval authors did not aspire to their own expression but followed earlier established traditions in corresponding genres, their individual style can still be a matter of discussion. The individuality of an artist was reflected mainly in his inventiveness which he used to approach inherited habits and in the refinement of traditional devices. One of the basic assumptions of this research was that the social identity almost completely suppresses the personal identity in the Middle Ages, and that the medieval person was reduced to the function they had in the society, that is, that the right to write an autobiography in the Middle Ages was based on socially recognized importance. In addition, the proposition of most researchers that “cultural figures” is the most appropriate term for the medieval period is acknowledged in the research. This term signifies ideal types of human existence, which are, among other aspects, expressed in the language of literature and literacy of this era. Bearing in mind the fact that the poetics of medieval literature is dominated by the principle of genre rather than the principle of authorship and that the genre is the crucial factor when determining what the writer is going to say about himself and his life, the research focused on autobiographical fragments in charters, epistles, inscriptions and epitaphs, and hagiographies from the 14th century. Since fragmentariness is the central feature of medieval autobiographical literature (the facts which author leaves about himself are scattered in texts belonging to different genres), one of the primary aims of this research is to establish the quality of the connection between autobiographical fragments and the main text. In addition, every innovative and original use of topoi and biblical quotations has been analyzed as a particular autobiographical device in accordance with the poetical principles of medieval literature, highlighting a range of possibilities for the introduction of original contents into the given patterns. In the scholarly researches dedicated to the works of medieval Serbian literature, certain texts from the 14th century have been described as “autobiographical works” while some have even been designated as “real autobiographies” (e.g., Ulijarska Charter ascribed to King Milutin and Dusan’s Reč uz Zakonik). However, in some cases, such attribution is completely unjustified so this research has tried to revalue prevailing opinions. Finally, one of the aims of this research is to establish the basic function of autobiographical fragments in medieval Serbian literature and see if they were used to preserve memory, resurrect the past or allow the writer to present his own religious and spiritual development? In every case, taking the Serbian writings from 14th century as examples, it is shown that the autobiographical principle does not have to be understood only as the principle of self-expression, but as the reflection of the spirit of an era in an individual’s objective testimony.