Интеграција професионализма у средње медицинско образовање – од теорије до праксе

Abstract

Значај медицинског образовања и његове импликације на брже запошљавање кадрова лежи у чињеници да оно подстиче појединце да се проактивно суоче с приликама које су око њих. Пракса и практични начин размишљања нису довољно интегрисани у систем средњег медицинског образовања у Србији. Предмет истраживања представља утицај праксе на образовање у средњим стручним школама и запошљавање по стицању дипломе. Истраживање на узорку од 475 ученика и 45 сестара/техничара који раде у медицинским установама у којима ученици обављају праксу имало је за циљ да оцени квалитет теоријске наставе у средњим медицинским школама, као и праксу коју ученици обављају у здравственим институцијама. Резултати су показали да се често у школама дешава да наставници држе предавања методом усменог излагања без коришћења наставних средстава, уџбеници су оцењени углавном као застарели, постоји потреба за више часова практичне наставе, док је опремљеност кабинета за практичну наставу само делимична (зависи од града где се истраживање спроводило). Резултати показују разлике у оценама о примени теоријских знања између ученика и медицинских сестара/техничара на наставним базама. У циљу унапређења професионализма, потребно је направити бољу организацију практичне наставе са мањим групама ученика, што подразумева реформисање наставних планова и курикулума у средњим стручним школама. Неопходно је да се изрши оптимизација наставног кадра и времена проведеног на наставној бази, као и да се менторство адекватно награди, да се регрутују кадрови који могу бити ментори. Школа за 21. век подразумева интегрисано савремено академско учење, које захтева оргнизован континуирани дијалог између пословних људи и стручњака за образовање о томе шта ученици треба да знају да би могли да раде.

Značaj medicinskog obrazovanja i njegove implikacije na brže zapošljavanje kadrova leži u činjenici da ono podstiče pojedince da se proaktivno suoče s prilikama koje su oko njih. Praksa i praktični način razmišljanja nisu dovoljno integrisani u sistem srednjeg medicinskog obrazovanja u Srbiji. Predmet istraživanja predstavlja uticaj prakse na obrazovanje u srednjim stručnim školama i zapošljavanje po sticanju diplome. Istraživanje na uzorku od 475 učenika i 45 sestara/tehničara koji rade u medicinskim ustanovama u kojima učenici obavljaju praksu imalo je za cilj da oceni kvalitet teorijske nastave u srednjim medicinskim školama, kao i praksu koju učenici obavljaju u zdravstvenim institucijama. Rezultati su pokazali da se često u školama dešava da nastavnici drže predavanja metodom usmenog izlaganja bez korišćenja nastavnih sredstava, udžbenici su ocenjeni uglavnom kao zastareli, postoji potreba za više časova praktične nastave, dok je opremljenost kabineta za praktičnu nastavu samo delimična (zavisi od grada gde se istraživanje sprovodilo). Rezultati pokazuju razlike u ocenama o primeni teorijskih znanja između učenika i medicinskih sestara/tehničara na nastavnim bazama. U cilju unapređenja profesionalizma, potrebno je napraviti bolju organizaciju praktične nastave sa manjim grupama učenika, što podrazumeva reformisanje nastavnih planova i kurikuluma u srednjim stručnim školama. Neophodno je da se izrši optimizacija nastavnog kadra i vremena provedenog na nastavnoj bazi, kao i da se mentorstvo adekvatno nagradi, da se regrutuju kadrovi koji mogu biti mentori. Škola za 21. vek podrazumeva integrisano savremeno akademsko učenje, koje zahteva orgnizovan kontinuirani dijalog između poslovnih ljudi i stručnjaka za obrazovanje o tome šta učenici treba da znaju da bi mogli da rade.